Sombor je danas proslavio 268 godina od sticanja statusa slobodnog, a tada i kraljevskog, grada.
Svečanoj akademiji prisustvovali su predstavnici Mađarskog i Hrvatskog konzulata, gosti iz bratskih i prijateljsih gradova: Kišpešta, Celja, Velesa, Baje, Mojkovca, Mohača, Pljevalja, Zvečana, Dunajvaroša, Osijeka, Subotice, Odžaka, Subotice, Apatina…
Gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović zahvalila se svima koji su došli u Sombor, na proslavu Dana grada.
– Ako posmatramo geografski i demografski Sombor nije velik grad, ali na mapi Srbije Sombor je sigurno velik kada su u pitanju prosvetiteljstvo, tradicija, obrazovanje i bogatstvo kulturne baštine. Veliki pesnik naše ravnice Miroslav Mika Antić je u jednom od svojih nadahnutih zapisa možda najslikovitije opisao naš grad sledećim rečima: „ Sombor je jedan od onih jakih gradova, koji su ulazili u istoriju plahovito i naglo, u paorskim čizmama – preko pijace i trgovine, u vojničkim cokulama – preko rana, medalja i grobova, u lakovanim građanskim cipelama – preko osmeha i poklonjene ruže“. Taj spoj suprotnosti se preslikao na sve segmente života i stvorio jedan multikulturalan, multietnički grad koji čini bogatstvo različitosti. Sombor je iznedrio i bio mesto života i stvaranja brojnim znamenitim ličnostima koje su obeležile ne samo život i istoriju jednog grada, već cele Srbije. Sombor i Somborci, na to su beskrajno ponosni. Međutim, takva baština sve nas kojima je u jednom času istorije dato da upravljamo gradom kao što je Sombor – izuzetno obavezuje. Tim koji vodi ovaj grad svestan je te obaveze koja nije laka – ni beznačajna, ali upravo zato predstavlja izazov koji želimo da pretvorimo u svoju razvojnu šansu. Ako biste me upitali kako ja vidim Sombor u budućnosti odgovorila bih vam da vidim ovaj grad upisan na mapi Srbije kao našu prestonicu obrazovanja, kulture, turizma, kao srpsku verziju Hajdelberga. Mi doduše ne možemo da kažemo da je Sombor bio sedište romantizma, ali možemo da se pohvalimo da imamo Lazu Kostića, koji je u Somboru napisao najlepše i najromantičnije stihove srpske moderne, imamo Milana Konjovića, Savu Stojkova, ErnestaBošnjaka, Janoša Hercega. Ne možemo možda da kažemo da imamo najstariji univerzitet, ali svakako imamo Pedagoški fakultet, tradiciju obrazovanja učitelja dugu bezmalo dva i po veka. Mi ne možemo da se pohvalimo razvijenom privredom ili turizmom, ali imamo atraktivne lokacije raskošne prirode Gornjeg podunavlja. Imamo stara zdanja koja predstavljaju bisere srednjevekovne arhitekture. Imamo ideje koje možemo da ostvarimo zajedno sa našim prijateljima i bratskim gradovima sa kojima pokušavamo da u projektima prekogranične saradnje učinimo pomak i stvorimo razvojni ambijent. Dragi prijatelji, naši bratski gradovi, želim da se zahvalim što ste u nama prepoznali pouzdanog partnera i što ste nam podrška svojim dragocenim iskustvom. – kazala je Gradonačelnica i naglasila da lokalna samouprava ima tim koji želi da sarađuje sa prijateljskim i bratskim gradovima u cilju kvalitetnijeg života kako Somboraca, tako i građana u prijateljskim gradovima.
-Samo u duhu zajedništva možemo život učiniti lepšim i lakšim. U ime proslave 268. odišnjice slobodnog i kraljevskog grada Sombora, u ime svih naših bratskih i prijateljskih gradova, u ime 15-godišnje bratske saradnje sa Kišpeštom u ime svih naših današnjih gostiju u ime buduće saradnje i prijateljstva, u ime prosperiteta i napretka Sombora živeli – kazala je Golubović.
Na svečanoj akademiji dr Miroslavu Stojisavljeviću je dodeljena Povelja grada za dostignuća u 2016. godini.
Dan grada je i prilika za iskazivanje zahvalnosti pojedincima i institucijama za afirmaciju i promociju Sombora i podizanje ugleda grada u zemlji i inostranstvu.
Zahvalnice su dodeljene: košarkašu Nikoli Jokiću, Pedagoškom fakultetu, Gimnaziji „Veljko Petrović“, Mihajlu Zurkoviću, pijanisti, učeniku Gimnazije Andreju Kukuruzaru i biciklisti Veljku Stojniću.
Zahvalnice su dodeljene i uručene i somborskim kompanijama koje su se istakle u društveno-odgovornom poslovanju, posebno na uređenju dečjčih igrališta, sportskih terena i gradskih površina, i to: „Fiorano“, „Saputnik M“, „Somborelektro“, „Oris“, „Signal“, „Vožd“, Fondaciji „Nikola Jokić i prijatelji“, ZZ „Ravangrad“, „Nataša – Komerc“, „Agriser“, A. Šantić, „Agroplus“, SBB – Radna jedinica Sombor, Poljoprivredna stručna služba „Sombor“, „Boja“, „Somboled“, te Milanu Stojkovu.
Prisutne u Narodnom pozorištu u „šetnju“ Somborom kroz vekove vodili su glumci Narodnog pozoriišta Dragana Šuša i Grigorije Jakišić, uz muzička intermeca učenica MŠ „Petar Konjović“.
Pre svečane akademije otvorena je i izložba – Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora iz 1749. godine
Izložbu su priredili Gradski muzej i Istorijski arhiv, a otvorio je predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić.
-Drago mi je što su naše eminentne institucije Gradski muzej i Istorijski arhiv uspeli da prikažu osnovni kamen temeljac u istoriji Sombora, a to je Povelja slobodnog kraljevskog grada. Povelja nije pala sa neba, ona je prvo plaćena krvlju, a kasnije je plaćena i zlatom. Cena slobode nije mala i to ne smemo zaboraviti.
Ova Povelja kojom se ponosi Sombor kao grad, je jedini dokument ovakve vrste sačuvan ne samo u Vojvodini, već i ugarskom delu nekadašnjeg carstva. Ova Povelja je omogućila gradu Somboru i Somborcima da slobodno izražavaju svoju volju, da sami upravljaju svojom sudbinom, slobodno trguju i da od Sombora naprave jedan multikulturalni, multietnički i grad tolerancije.
Nadam se da će Povelja i u narednim vekovima biti naš ponos, naše svetlo na putu daljeg razvoja našeg Grada, daljeg razvoja tolerancije, multietničkih i multikulturalnih i svih drugih odnosa – kazao je dr Parčetić.
Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću Gradske uprave grada Sombora.
