Rođena je 1508. godine pre nove ere, u vreme vladavine osamnaeste dinastije Ahmosa I, koja se suočila sa velikim tragedijama: tokom tri generacije umrlo je čak 18 prestolonaslednika.
Hatšepsut se, sa nepunih petnaest godina, udala za svog polubrata, dvanaestogodišnjaka Tutmosa II, koji je bio mentalno zaostao. Ipak, i pored toga, ona mu je rodila dve ćerke. Pošto mu nije rodila muško dete, Tutmos II je sa drugom ženom dobio sina naslednika, za kojeg se udala njegova i Hatšepsutina kći, kako bi bila osigurana vladavina ove loze.
Nakon naprasne smrti Tutmosa II, pošto je njegov sin Tutmos III bio maloletan, Hatšepsut je postala zakonita vladarka.
Postala je prva žena krunisana svim kraljevskim počastima i dobila svih pet počasnih faraonskih imena. Ponašala se i oblačila kao muškarac, a i drugi su je tretirali kao muškarca. Nosila je, najpre, titulu „supruga Boga“, potom „supruga faraona“, a naposletku i – faraon kraljica.
Bila je spoj ženske mudrosti, ali muške snage i odlučnosti, i jedna od najinteresantnijih ličnosti u egipatskoj istoriji. Bila je dovoljno moćna da je svojoj zemlji podarila mir za vreme svoje vladavine, a sve vreme vladavine trudila se da se samopotvrdi u svetu muškaraca i nametne kao važan faktor države i politike. Što joj je išlo za rukom.
Vrhovna vlast bila je u njenim rukama pune dve decenije, do njene smrti 1458. godine p.n.e. Sve to vreme, njen pastorak i bratanac, princ Tutmes III, bio je u njenoj senci. Prestolonaslednik nikad za vreme njenog života nije zatražio da preuzme presto, pošto je Hatšepsut uživala veliku podršku u narodu i vojsci. Osim toga, ona je Egiptu obezbedila nove trgovačke mreže puteva, kao i ekspediciju u zemlju Punt – današnju Somaliju, Džibuti i Eritreju. Ubraja se među najveće graditelje u Egipatskom carstvu, a neka od njenih zdanja i danas postoje.
Sama je sagradila svoju grobnicu, još za života, a svojim likom i delom obezbedila je sebi mesto u – večnosti.
