Rođena je 27. maja 1907. godine, u Pensilvaniji. Bila je ćerka prodavaca osiguranja, Roberta Vordena Karsona i Marije Frejžer. Detinjstvo i mladost provela je istražujući predele porodične farme. Posebno interesovanje iskazivala je, od malih nogu, za prirodni svet, okean i životnu sredinu. Pohađala je Springdejlsku malu školu, do desetog razreda, a potom je završila srednju školu u Parnasusu. Maturirala je kao najbolja učenica 1925. godine. Potom je studirala Četam univerzitet, kao i Univerzitet Džon Hopkins.
Započela je svoju karijeru kao biološkinja, u Američkom ministarstvu za ribarstvo, a potom je pedesetih godina postala pisac o prirodi. Za svoj bestseler „More oko nas“ 1951. godine je nagrađena američkom Nacionalnom književnom nagradom. Napisala je i knjige „Ivica mora“, „Pod morskim vetrom“, koje predstavljaju nastavak prve knjige, a ova trilogija bavila se istraživanjem čitavog života okeana – od same obale do dubina. Krajem pedesetih godina, Karsonova svoju pažnju preusmerava na temu koja će, u decenijama koje će uslediti, postati jedna od glavnih tema kad je u pitanju životna sredina. Naime, zainteresovala se za sintetičku upotrebu pesticida, koji su zagađivali životnu sredinu. Rezultat njenih temeljnih istraživanja bila je knjiga koju je izdala 1962. godine i kojoj je dala naziv „Tiho proleće“. U opsežnoj opservatoriji, iznosi zabrinutost za očuvanje životne sredine i njena knjiga izazivala je veliku pažnju američke, ali i svetske javnosti. Usled sve većeg interesovanja za ovu tematiku, dogodio se izvestan preokret u američkoj politici – zabranjena je upotreba DDT-a i drugih pesticida na nivou čitave SAD. Ovome su se žestoko protivile hemijske kompanije. Usledio je talas stvaranja pokreta za zaštitu životne sredine, a potom dolazi i do osnivanja Američke agencije za zaštitu životne sredine.
Preminula je u 56. godini, 14. aprila 1964. godine u Silver Springsu. Posthumno je odlikovana Predsedničkom medaljom slobode, a plaketu joj je namenio američki predsednik Džimi Karter.
I dok su je neki američki borci za zaštitu životne sredine, kao i vođe ekoloških pokreta, smatrali ikonom ove tematike, u zemljama Trećeg sveta proglašena je krivcem za širenje malarije, usled zabrane korišćenja pesticida posle objavljivanja knjige „Tiho proleće“.
