Četvorodnevno primirje između Izraela i Hamasa stupilo je na snagu, a u toku je razmena talaca i zatvorenika. Kako tvrde katarski posrednici, privremeni prekid vatre stupio je na snagu u sedam sati po lokalnom vremenu, a prva grupa od 13 talaca koje drži Hamas je oslobođena. Hamas je danas oslobodio ukupno 24 taoca, od čega 11 stranih državljana, a iz izraelskog zatvora pušteno je 39 palestinskih zatvorenika.
Prema sporazumu, Hamas će osloboditi 50 talaca iz Gaze u zamenu za 150 palestinskih zatvorenika u Izraelu.
“Kriterijum po kojem je napravljen spisak talaca koji su prioritet je čisto humanitarni. Fokus je na tome da što pre sklonimo žene i decu. Nadam se da će ovo biti početak koji će završiti trajnim mirom. Istovremeno, turdićemo se da bar na kratko ublažimo patnje naroda u Gazi”, kaže Mažed Al-Ansari, portparol Ministarstva spoljnih poslova Katara.
Među porodicama zarobjenih su pomešana osećanja. Ilai David, 26, brat Hamasovog taoca Evijatana Davida kaže da nastavljaju da čekaju da se vrati.
“S jedne strane, zahvalni smo za svakog taoca koji će biti oslobođen i doći svojoj porodici. A sa druge strane, mislim o mom bratu, ima 22 godine, verovatno neće biti na spisku. Ne znamo ništa o njemu. Ovo čekanje je noćna mora. Već smo čekali 48 dana i nastavićemo da čekamo a ne znamo dokle”, navodi.
Za to vreme, zvaničnici Ujedinjenih nacija upozoravaju da su svedoci neopisive patnje u enklavi i da je na tako malom prostoru i osbolje svetske organizacije prinudno raseljeno.
“Ljudi su gladni, a posle gladi, nemaju više ni nade ni očekivanja. Žive bednim životom i prihvataju da im je život još gori od onog ranije. Ja se samo pitam šta može biti gore od ovoga? I, nažalost, svakim danom se suočavnamo sa nečim još gorim. To su stvari koje nismo očekivali ni u najgovim snovima”, navodi Hosein Ovda, humanitarni radnik UN-a.
U međuvremenu, Egipat je saopštio da su prvi kamioni humanitarne pomoći ušli u Pojas Gaze. Na dvennom nivou biće ih 200. Pored toga, svaki dan isporučivaće se 130.000 litara dizela i četiri cisterne sa gasom.
Vujinović: Primirje kao osnov za buduće pregovore
Nikola Vujinović, istraživac Studija bezbednosti smatra da se u pregovore o primirju krenulo već 8. oktobra, kao i da ako sve bude kako treba, ovo može da posluži da se uspostavi makar minimum poverenja između Izraela i Hamasa.
“Pretpostavljam da je već od 8. oktobra krenulo pregovaranje o mogućim rešenjima koji nisu striktno vojna ili koja nisu ratna. Da li će ovo primirje da potraje, ne verujem, pre svega zato što izraelska vlada i njeno ministarstvo odbrane veoma jasno ovo ne naziva primirjem već operativnom pauzom. Samim tim možemo očekivati da će, po mom uverenju, i pre isteka četiri dana doći do obnovljenih neprijateljstava. Da li će ovo poslužiti kao neki mogući zalog za buduće pregovore? Apsolutno da”, rekao je on za Euronews Srbija.
Kaže i da se vidi da u suštini sve velike sile i svi glavni akteri u regionu insistiraju na nekom mirnom rešenju, te da niko ne želi da se taj rat proširi, “bez obzira na recimo volju arapskih građana i volju možda i izraelskih građana, da dođe do nekog obračuna”.
“Čini mi se da vlade i u zalivu, i vlade na Bliskom istoku, i vlade velikih sila, zaista insistiraju da dođe do nekog mirovnog sporazuma. Pretpostavljam, ili možda je to neka moja nada, da ako se ova četiri dana sve završi kako treba i ako se uspostavi makar neki minimum poverenja između Hamasa i izraelske države, koji je nestao nažalost 7. oktobra ujutro, ako ikada i postoji, barem u nekom nivou, da bi moglo da posluži kao neki osnov za buduće dogovore, makar za sledeći krug razmene talaca”, rekao je Vujinović.
Kako je Vlada Izraela proglasila kao ratni cilj uništenje Hamasa, na pitanje da li je to po njegovom mišljenju uopšte moguće i da li bi to garantovalo otklanjanje pretnje terorizma, Vujinović odgovara:
“Mislim da to nije moguće, to je lepo proklamovani cilj, ali Hamas je manje institucija, manje ljudi i više ideja, dakle to je sad već ideja i uvek će neko ma kako se imenovao moći da se podvede pod Hamas. Nažalost, terorizam je posledica činjenice ogromne asimetrije u moći između Izraela i Palestine. Dakle, uopšte se ne zavaravam time da Palestina ima neku veću vojnu moć da bi ona reagovala na način na koji to reaguju države u svetu. Bili smo svedoci toga kako su sad iz Jemena pokušali zauzeti brodove Izraela, dakle gde nemaju potrebe za suštinski terorističkim aktima jer imaju vojne sposobnosti da urade nešto u regularnom vojnom smislu”.
Šta će biti s Gazom u budućnosti?
Na pitanje ko bi mogao da upravlja Gazom i drži je pod kontrolom i da li bi to mogli Fatah sa Zapadne obale ili Egipat ili Katar, Vujinović odgovara:
“Suštinski mi imamo činjenicu da je predstavnik, dakle onaj ko se je imenovan kao predsednik palestinske države u Zapadnoj obali, pripada drugom pokretu. Dakle, prema informacijama koje su mi dostupne, znam da postoje sve frakcije, znači Islamski džihad, Fatah i tako dalje, postoje u Gazi. Naravno, nijedna od njih nije jaka kao Hamas. Sad, posle ovog sukoba, videćemo koliko je zaista infrastruktura Hamasa uništena. Svedočimo da izraelska država, izraelsko ministarstvo odbrane na nekoliko dana potvrđuje uništenje različitih visokih dužnosnika Hamasa”.
Kaže i da je nezahvalno u ovom trenutku govoriti o tome ko bi mogao da preuzme kontrolu nad Gazom.
“Ideja da Egipat uđe tu kao neki garant bezbednosti je zanimljiva, zato što baca drugačije svetlo na odnose između Izraela i arapskih država, ali mi je razumljivo zašto je predsednik Sisi i uopšte egipatska vlada to odbila, zato što smatra to, nažalost, nečim što je možda teško upravljivo i da bi onda odgovornost svakog sledećeg terorističkog napada bila ipak na Egiptu, jer nije uspeo da drži to pod kontrolom. A mi imamo sa druge strane neke glasove i iz izraelske vlade koji su dosta radikalni po tom pitanju, koji sad dovode u pitanje i mogućnost da se ta samouprava ostavi da postoji”, naveo je Vujinović.
