Moravski koridor, prvi digitalni autoput u Srbiji će povezivati pola miliona stanovnika i sva veća naseljena mesta na tom području: Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju, Kraljevo, Čačak.
Koridor će biti direktna veza između Koridora 10 i 11, odnosno biće bolja interna povezanost zapadnih i jugozapadnih sa južnim i jugoistočnim delovima Srbije i dalje sa Bugarskom, Grčkom i Turskom.
Dužina budućeg Moravskog koridora biće 112,37 kilometara, a biće i uređen tok Zapadne Morave.
Radove izvodi tursko-američki konzorcijum Behtel Enka, a vrednost radova je 745 miliona evra.
Moravski koridor će duž autoputa imati telekomunikacione uređaje preko kojih će vozači dobijati informacije značajne za bezbednost na putu. Duž puta planirano je da putnici na raspolaganju imaju i besplatni internet.
Na led ekranima ili digitalnim radio uređajima u kolima, vozači će tačno znati, između ostalog, da li ima vremenskih neprilika, zastoja, pešaka, bačenih predmeta na putu, saobraćajnih nezgoda i slično. Svi digitalni uređaji biće međusobno povezani, portali, VMS znakovi, meteorološke stanice, kamere za nadzor, brojači saobraćaja, naplatne rampe.
Saobraćajnica je projektovana za brzine do 130 kilometara na sat i biće prvi domaći digitalni autoput. Takođe, Moravski koridor biće i najširi autoput u Srbiji.
Kada bude završen spajaće autoput Beograd-Niš sa autoputom “Miloš Veliki” i povezaće veći broj lokalnih samouprava u centralnoj Srbiji, a od njega se očekuje da doprinese novim investicijama, zapošljavanju i znatnom povećanju standarda života stanovnika ovog dela Srbije.
Gradnja Moravskog koridora, tzv. autoputa na “tri Morave”, počela je krajem 2019. godine.
Predloženi projekat autoputa Moravski koridor, u dužini od oko 112.4 km, koji povezuje Pojate sa Preljinom blizu Čačka, prolazi kroz dolinu reke Zapadna Morava. Dužina reke Zapadne Morave na ovom delu je oko 139 km, a ukupna dužina rečne regulacije duž cele trase autoputa iznosiće 35,42 km.
Nakon tragičnog dogadjaja poplave na reci Zapadna Morava 2014. godine, Institut za vodoprivredu, Jaroslav Černi (IJC) sproveo je hidrotehničku studiju za regulaciju reke kako bi ponovo odredio liniju zone poplava od 100 godina radi pružanja zaštite Autoputa od efekata poplava i dejstava erozija vodenih tokova.
Studija je takođe predložila regulaciju reke na Zapadnoj Moravi zbog zaštite Projekta autoputa, kao i naselja koja se nalaze u ravnici Zapadne Morave, na inicijativu Vlade Srbije kako bi se minimizirao uticaj poplava u ovom regionu.
Paralelno s projektom izgradnje Moravskog koridora, u Srbiji se radi još na desetak velikih infrastrukturnih projekata.
