Alisa u zemlji čuda (1865) delo je matematičara i logičara Čarlsa Latvidža Dodžsona (napisao delo pod pseudonimom Luis Kerol) koje već preko 150 godina zabavlja i intrigira kako decu tako i odrasle.
Objedinjujući matematiku, političku satiru, psihologiju, kao i lično iskustvo, ovo delo je otvoreno za različita tumačenja. Verovatno zbog tog bogatstva aluzija koje tekst nosi, opstanak i procvat dela je zagarantovan i u budućnosti.
Iako nedostaje konvencionalna priča, moralno dobra heroina i pouka, Alisa nas ne ostavlja sa osećanjem nepotpunosti. Kerol je izabrao san kao strukturu (onirička fantastika) i time racionalno zamenio bizarnim, fantastičnim iracionalnostima sveta snova.
Na taj način, umesto moralističke i didaktične knjige za decu, on je stvorio izmaštani svet, prostor u kome se živi i u kome se može dati polet mašti.
„Nikad ne zamišljaj da nisi drukčija nego što bi drugima moglo da izgleda da ono što si bila ili mogla da budeš nije bilo drukčije nego što bi im ono što si bila drukčije izgledalo.“
Delo nudi mnogobrojna tumačenja, upravo zbog načina na koji je ispričano – nonsens utemeljen na igri rečima ili stihova nelogične ili apsurdne sadržine, katkad i sa izmišljenim rečima, pravljene za zabavu deci ili kao humoristička poezija.
Pored popularnih teorija o alegoriji za zloupotrebu droga (gusenica koja puši nargilu, magična pečurka, napici i kolačići zbog kojih se junakinja smanjuje ili raste), preko aluzija o pedofiliji (Kerolove sklonosti ka druženju sa malim devojčicama i uopšte inspiraciji za Alisu koju je našao u Alisi Lidl sa kojom se družio, slao pisma i fotografisao je), dolazi se i do frojdističkog tumačenja, analiza snova.
Šta bi Frojd rekao?
Književna kritika prihvata jednu od glavnih ideja Frojdove psihoanalize, po kojoj ljudi u svom umu imaju nesvesno „ja” u kome su potisnuta bolna iskustva i emocije, a naš svakodnevni život to ublažava balansirajući između želja našeg ida i zahtevima našeg ega i superega. Metodu interpretacije nesvesnog Frojd je primenjivao na snovima.
On je tvrdio da su snovi proizvod borbe između svesnog i nesvesnog, da u njima nesvesno izbegava cenzuru i u prihvatljivom obliku ispoljava svoje strasti i želje.
Seksualni simbolizam
Prvi talas Alisinih psihoanalitičara fokusirao se na seksualni simbolizam u delu, smatrajući da je to pre svega sama Kerolova potisnuta seksualnost.
Jedna od teorija govori da je Alisino propadanje kroz zečju rupu živopisni simbol seksualnog čina potisnutog u Kerolovoj podsvesti. To se isto odnosi na vrata, brave i ključeve – vrata normalne veličine predstavljaju odraslu ženu, pa tako mala vrata predstavljaju devojčicu; zavesa koja krije ta vrata predstavlja odeću devojčice, a stavljanje ključa u bravu je klasični prikaz koitusa.
Još jedna vrlo popularna teorija je ona Vilijama Empsona, po kojoj je Alisa „otac prilikom spuštanja u rupu“ (kako je već rečeno ovaj događaj predstavlja seksualni čin penetriranja), a zatim „fetus kada je na njenom dnu“. Alisino nekontrolisano plakanje stvara jezero u kome ona pliva i to predstavlja sliku fetusa u materici.
Alisino plakanje prouzrokovano je činjenicom da je zbog kolača sada toliko velika da ne može da prođe kroz mala vrata, što se može tumačiti kao da je dete dovoljno poraslo da više ne može stati u majčinom stomaku. I tako, na kraju njeno izvlačenje na obalu predstavlja proces rađanja.
Prikladno, ako uzmemo u obzir da deca dolaze na ovaj svet plačući.
Ipak psihoanalitičari su mogli da pronađu više od samo seksualnog značenja dela, što su i uradili. Psihoanalitička kritika Alise u zemlji čuda je evoluirala.
Teorija identiteta
Ova teorija odnosi se pre svega na bića Zemlje čuda, odnosno na analizu bitnih likova u delu – Mačak Kezalo (ili Cerekalo u nekim prevodima), Gusenica, Kraljica-Srce i sama Alisa u snu. Sam Kerol je vešto karakterizovao stvorenja simbolišući tako delove strukturnog modela psihe (što je povezano i sa ilustracijama Džona Tenijela u delu).
Kraljica je predstavljena kao vrhovni vladar u Zemlji čuda i stoga može se porediti sa idom (sa njom i lik Vojvotkinje). Mačak Kezalo i Gusenica su likovi koji Alisu konstantno podsećaju na njeno pravo „ja” i na to da je ona dirigent sna, a ne da je ona sama san. Stoga, oni predstavljaju superego. I na kraju, Alisa deluje kao ego nalazeći smisao besmislenom svetu.
Kraljica
Frojd je id definisao kao biološki, instinktivni, nasleđeni i amoralni deo ličnosti vođen principom zadovoljstva; to je haos, pun energije koja dolazi iz nagona i jedino traži ispunjenje tih želja.
Kraljica je primitivna strana Alisine ličnosti. Ilustracije radi, Kraljica i Vojvotkinja predstavljene su kao žene koje svoje neposredne potrebe trenutno zadovoljavaju uzimanjem obilne količine hrane i to je viđeno kao metafora otvorenog prikazivanja skrivene seksualnosti. Dok one same biraju šta će, kada i koliko jesti, Alisa, s druge strane, primorana je da uzima hranu kako bi manipulisala svojim telesnim oblikom u skladu sa situacijom.
U vezi sa tim, delikatni apetiti odgovaraju čednoj ženstvenosti, dok pohlepa signalizira monstruoznost – zato su i prikazane groteskno.
Ipak, iako je Kraljica vrhovni vladar, njena naređenja u konstantnom izlivu besa da se obezglave podanici se zapravo nikada ne ostvaruju, pa njen lik izgleda da je tu samo kako bi se suprotstavio Alisi i vratio je u realni svet.
Mačak Kezalo i Gusenica
Superego predstavlja socijalno usvojene standarde o tome koji je to prihvatljiv način na koji ego može, bez ozbiljnijih posledica zadovoljiti impulse ida.
Kako su i Mačak Kezalo i Gusenica čak i fizički uvek smešteni iznad Alise, oni su tu da se suprotstave njoj, kontrolišući kod pojedinca smisao za dobro i loše.
Gusenica nema razumevanja za njen problem neprilagođenosti u Zemlji čuda, ali upravo time je Gusenica i odvaja od ostalih bića i brine o tome da ona ne izgubi svoj identitet ovde. Alisa Mačka gleda kao autoritet i s poštovanjem mu se obraća za put. Gusenica kao da suptilno pokušava da kaže Alisi da je veličina ne definiše i pokušava da je usmeri kako da kontroliše svoju narav, dok je Mačak na drugačiji način stavlja u nelagodnu situaciju nazivajući je ludom.
Superego čini nemogućim da se um oseća dobro sa sobom, a Frojd kaže da je superego zapravo podstaknut agresijom ida.
A čini se da se Mačak Kezalo pojavljuje u kritičnim trenucima za nju, brinući se da ona ne izgubi svest o sebi.
Alisa
Ego sadrži sve one psihološke funkcije koje su se tokom evolucije razvile sa ciljem da se zadovolje potrebe i konstantno balansira između ida i superega.
Alisa je od samog početka sna primorana da udovolji mnogim bićima. Osim što zadovoljava potrebe koje se jave u idu, ego ima zadatak i da suzbije zabranjene želje koje se nalaze u nesvesnom, a koje teže da prodru u svest i uznemire ličnost. Ona je često viđena kao uljez u svom sopstvenom umu.
Konflikte će ego razrešiti odbrambenim mehanizmima, kao što su, na primer, represija i projekcija.
Potiskivanje, recimo, nastaje kada se nešto sklanja od svesti, što Alisa i radi samim propadanjem kroz zečju rupu. I do stvaranja same Zemlje čuda došlo se na taj način.
Projekcija potom jeste čitanje želja ega u karakterima drugih – čini se da Zemljom čuda vlada princip jedi ili budi pojeden, te kanibalističke sklonosti koje imaju likovi ispoljava i sama Alisa.
Sve ovo pomaže Alisi da otkrije svoj pravi identitet. Kada ona izađe iz svog sna, a samim tim i iz Zemlje čuda, vidimo da je ona u daleko većoj kontroli situacije i svoje ličnosti.
Samo pronalaskom svog identiteta Alisa će moći da odbaci svet Zemlje čuda i ona to radi priznavanjem da je vrhovni vladar tog sveta samo pakovanje karata za igru.
Frojdova psihologija i analize svakako nisu jedini mogući načini tumačenja, ali jesu bili odlična polazna tačka. Delo je inspirisalo kako režisere da pokažu svoje viđenje događaja i značenja tako i modernu neurologiju koja će nam pomoći da bolje spoznamo funkcionisanje našeg mozga.
Izvor : kultivisi se
