Kako se nositi sa ljudima koje svrstavamo u kategoriju „psihopate”? Najbolji savet je: izbegavati ih u širokom luku. Ako ste zanimljivi nekom psihopati, to znači da na vas gleda kao na neku vrstu plena, da očekuje neku dobit. Zato je najbolje ne stupati u odnos, odbijati pozive za komunikaciju, jer sa uspostavljanjem i održavanjem odnosa psihopata sebi daje neka „prava” nad drugom osobom.
Problem sa gornjim savetom jeste u tome što mnogi ljudi veoma kasno prepoznaju da su u odnosu sa psihopatom. Nekada psihopata krije svoje pravo lice iza maske normalnosti ili, čak, izuzetnosti. Njega ili nju drugi doživljavaju kao „divnu osobu”.
Onda kada neko shvati da je u odnosu sa psihopatom, izlazak iz takvog odnosa je najbolje rešenje. Kada postoje teškoće oko izlaska, osoba treba da uključi rođake, prijatelje, državne organe, kako bi imala zaštitu i pomoć.
Sve dok osoba komunicira sa psihopatom, komunikacija će se odvijati prema njegovim pravilima. „Igre moći” treba izbegavati, jer u igrama „ko će koga” pobeđuje onaj ko može da ide dalje, a to je onaj ko je „luđi” – psihopata. Rešenje je potpuni i trajni prekid komunikacije.
Sve dok je osoba zanimljiva psihopati, on ne prihvata prekid prethodnog odnosa, niti želi da se oseća odbačenim gubitnikom. Zato se ili pretvara da odnos nije završen ili ulaže puno energije da ga obnovi. Može pokazivati ranjivost, predstavljati se kao žrtva, tvrditi da se promenio, moliti za oproštaj, slati skupe poklone, ljubavne poruke itd. Iako pokušava da izazove sažaljenje, dužnosti i zahvalnost, zastrašivanje je njegova osnovna taktika.
Kada osoba koja želi da izađe iz ovog odnosa veruje da se psihopata može promeniti ili sumnja u svoju ocenu njegove ličnosti, ona mu se može vraćati. Povratak osobe u vezu sa psihopatom posebno iritira one treće ljude koji su osobi ponudili pomoć i zaštitu. Da bi zaista izašla iz odnosa, osoba mora biti uverena da je dobro procenila i da se psihopata neće promeniti.
Postoji još jedna strategija, a to je da osoba koja želi da izađe iz odnosa sa psihopatom promeni svoje ponašanje kako bi on izgubio interesovanje za nju. Psihopate privlači uzbuđenje, drama, konflikt, osećanje važnosti itd. Njemu su ljudi kao igračke, a neke igračke mogu postati dosadne. Kada osoba postane apatična, neizražajna i njemu dosadna, on gubi motiv da održava kontakt. Na primer, ona odgovara smireno, monotono i kratko; ne govori o sebi; ne pokazuje interes za psihopatu; ne gleda ga u oči; ne naseda na njegove provokacije kojima traži uzbuđenje i dramu; govori samo o nezanimljivim temama itd. To sve treba raditi suptilno, kako psihopata ne bi posumnjao da je to taktika koja treba da ga „pobedi”.
Izvor: Zoran Milivojević Politika
