Predsednik Rusije Vladimir Putin danas će ugostiti turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana. Njihov sastanak već nedeljama izaziva veliku pažnju svetske javnosti, a očekuje se da će u fokusu biti pokušaj obnavljanja sporazuma o izvozu žitarica Crnim morem koji je Rusija napustila. Ukoliko Erdogan uspe da ubedi Putina da načini taj korak, to bi bila nova diplomatska pobeda turskog predsednika koji je posredovao i kada je taj sporazum postignut.
Gde se sastanak održava i šta mu je prethodilo?
Putin će turskog kolegu dočekati šest nedelja nakon što je Moskva istupila iz sporazuma o žitu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao, najavljujući sastanak, da će se Putin i Erdogan sastati u ruskom gradu na obalama Crnog mora Sočiju. Ta objava je okončala nedelje spekulacija o tome kada i gde će se dvojica lidera susresti, i to u periodu dok se nastavljaju napori međunarodne zajenice za “oživljavanje” navedenog sporazuma. Ukoliko dogovor bude postignut, žitarice bi ponovo mogle da stignu do delova Afrike, Bliskog istoka i Azije gde glad predstavlja rastuću pretnju.
Inače, Rusija je juče izvela seriju napada dronovima na ukrajinski region Odesu koji Kijev koristi za izvoz žitarica. Ukrajinska PVO je oborila 22 od 25 dronova iranske proizvodnje koji su ciljali dunavsku lučku infrastrukturu. Najmanje dve osobe su povređene, preneo je Politico.
Upravo je Dunavska ruta postala glavna za izvoz žitarica iz Ukrajine nakon što je Rusija napustila sporazum o izvozu žita Crnim morem, ali je Moskva počela da izvodi napade na dunavsku lučku infrastrukturu.
Takođe, najava sastanka se poklopila i sa polaskom dva teretna broda iz ukrajinskog grada Južni u petak. Reč je brodovima “Ana-Tereza” koji plovi pod zastavom Liberije i “Ocean Courtesy” koji plovi pod zastavom Maršalskih ostrva. Prema rečima ukrajinskog ministra infrastrukture, oni su nosili sirovo gvožđe. Nije jasno pod kojim pravnim i bezbednosnim okolnostima su brodovi isplovili, piše AP. Brod “Ocean Courtesy” je krenuo prema rumunskoj luci Konstanca, a “Ana-Tereza” prema bugarskoj luci Varna.
Uoči ovog susreta na najvišem nivou, u četvrtak su razgovarali ministri spoljnih poslova Rusije i Turske. Tada je Rusija predala listu akcija koje bi Zapad trebalo da preduzme da bi se sporazum o izvozu žitarica nastavio. Zato se veruje da bi sastanak Erdogana i Putina mogao da pomogne da se načini neki korak ka kompromisu.
Šta je sporazum o žitu i zašto ga je Rusija napustila?
Sporazum o izvozu Crnim morem je omogućavao ukrajinskim žitaricama da dopru do tržišta širom sveta uprkos ratu koji traje u toj zemlji. Rusija i Ukrajina su glavni globalni dobavljači pšenice, ječma, suncokretovog ulja i drugih proizvoda koji su značajni za zemlje u razvoju.
Turska je, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, posredovala u sporazumu koji je postignut u julu 2022. godine i koji je omogućio Ukrajini da nastavi isporuke iz luka u Crnom moru. Prema tom sporazumu, Turska je vršila nadgledanje brodova i tereta, a brodovi su mogli da plove u Ukrajinu i iz Ukrajine.
Moskva i UN su dogovorile i odvojeni memorandum o izvozu ruskih poljoprivrednih proizvoda, a ruski zvaničnici su konstantno pretili da će napustiti sporazume, što su konačno učinili u julu, navodeći da njihovi uslovi nisu ispunjeni. Rusija se žalila da su ograničenja koja se tiču transporta i osiguranja ometala njen poljoprivredni izvoz, ali je ipak od prošle godine isporučila rekordne količine pšenice, piše AP.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je poslao Rusiji novi predlog u nadi da će sporazum biti “oživljen”, ali to nije zadovoljilo zahteve Moskve, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Zbog čega je Turska posrednik i kakvi su odnosi Ankare i Moskve?
Predsednik Turske je održavao bliske veze sa Putinom od kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, a Turska se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Moskve. Međutim, Turska koja je članica NATO, takođe je podržala Ukrajinu tako što joj je slala oružje, podržala je aplikaciju Ukrajine za članstvo u Alijansi, a Erdogan se sastao sa Zelenskim.
Erdogan je naljutio Moskvu u julu kada je dozvolio da se zarobljeni ukrajinski komandanti vrate u zemlju. Njih je zarobila Rusija i predala ih je Turskoj pod uslovom da ostanu u toj zemlji dok traje rat.
Za Putina i Erdogana, koji su autoritarni lideri i koji su na vlasti više od dve decenije, kaže se da imaju blizak odnos koji je podstaknut posle neuspelog puča u Turskoj 2016. godine, piše Vašington post. Tom prilikom je Putin bio prvi veliki svetski lider koji je Erdoganu ponudio podršku.
Rusija i Turska su tradicionalni rivali koji su postali bliži u poslednje vreme, a nivo trgovine između dve zemlje je rastao. Takođe, učestvovali su u velikim zajedničkim projektima kao što je gasovod Turski tok, i prva ruska nuklearna elektrana.
Odnos Ankare prema Moskvi često je bio znak za uzbunu među zapadnim saveznicima. Zbog toga što je 2019. godine Turska nabavila ruske protivvazdušne sisteme, Vašington je odlučio da izbaci Tursku iz programa razvoja stelt lovca F-35.
Rusko-turski odnosi na poljima kao što su energetika, diplomatija, turizam i trgovina su procvetali, uprkos tome što su dve zemlje bila na suprotnim stranama u konfliktima u Siriji, Libiji i Nagorno Karabahu.
Šta kažu analitičari?
Primarni Erdoganov cilj je poboljša odnos sa Putinom, pošto su se u vezama između njih dvojice pojavile pukotine u prethodnom periodu, ocenjuje novinar Semih Idiz u tekstu za Al-Monitor. Kaže i da Erdogan sada pokušava da ostvari novi uspeh tako što bi se obnovio sporazum o žitu. Ipak, Idiz podseća da je Erdogan najavio ranije da će Putin posetiti Tursku, a ne da će on ići u Rusiju.
“Ostaje pitanje zbog čega je Erdogan insistirao na Putinovoj poseti Turskoj kada je bilo evidentno da Putin neće napustiti zemlju nakon poslednjih događaja u vezi sa Vagner grupom i njihovim liderom Jevgenijem Prigožinom”, navedeno je u tekstu.
Profesor međunarodnih odnosa sa istanbulskog Bilgi Univerziteta rekao je za Al-Monitor da je Putin taj koji je zakazao sastanak.
“Na taj način ne samo da je izrazio nezadovoljstvo Turskom zbog poslednjih događaja, nego je takođe i pokazao da on stoji na stepeniku više kada je reč o odnosima sa Turskom”, istakao je.
Ekspert za Rusiju Hakan Aksaj je naveo da je teško da bilo ko u Moskvi sada veruje Erdoganu, i da postoji uverenje da se on promenio posle izbora i da je “okrenuo lice ka Zapadu”.
Međutim, analitičari kažu da, uprkos razlikama koje ima sa Erdoganom, Putin ne može da priušti da potpuno raskine veze s Turskom. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li je spreman da pruži Erdoganu “poklon novog sporazuma o žitu” i to uoči Generalne skupštine UN koja je planirana za ovaj mesec?
