Rusija bi mogla da dozvoli da se suđenje osumnjičenima za terorizam u Krokus siti holu održi u susednoj Belorusiji kako bi oni bili osuđeni na smrtnu kaznu.
Razgovori između “nadležnih organa” dveju zemalja već su u toku, kaže poslanica lojalna Putinu Marija Butina.
Belorusija je jedina evropska zemlja u kojoj se egzekucija i dalje aktivno koristi, a od 144 ubijene osobe, dve žrtve terorističkog napada u Krokus siti holu bile su njeni državljani.
U Belorusiji, osuđenom muškarcu (jer žene ne mogu da se pogube) vezuju oči i primoravaju ga da kleči pre nego što, u Staljinovom stilu, dobije metak u potiljak.
Zamenik Saveta bezbednosti Vladimira Putina Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik, već je rekao da je “neophodno“ da se osumnjičeni ubiju.
– Uhvaćeni su. Bravo za sve koji su ih uhvatili… Treba li ih ubiti? Neophodno je. I biće učinjeno – rekao je Medvedev reagujući na smrtononi napad. – Ali mnogo je važnije pobiti sve koji su uključeni. Sve, one koji su platili, koji su saosećali, koji su pomogli. Pobiti ih sve – poručio je Medvedev.
Rusija bi sada mogla da napusti svoj moratorijum, koji je na snazi od 1996. godine, ali bi bilo teže primeniti smrtnu kaznu retroaktivno, zbog čega je suđenje u Belorusiji jedna od opcija.
Butina je ranije pohvalila podršku beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka Rusiji zbog terorističkog akta.
– Dolično sam upoznata sa vašim zakonodavstvom, uključujući i smrtnu kaznu. U ovom slučaju, ubistva dve ili više osoba, imate potpuno isto pravo da sudite ovim ljudima kao i Ruska Federacija. Nadležni organi već rade na ovom pitanju – izjavila je ona.
Kako se smrtna kazna izvršava u Belorusiji?
Smrtnom kaznom u Belorusiji može biti obuhvaćen širok spektar zločina.
Godinama je postojala tajna o tome kako se tačno obavlja pogubljenje u ovoj evropskoj zemlji, ali je nekadašnji dželat Oleg Alkajev otkrio na koji način se izvršavaju egzekuje.
– Oficiri specijalne grupe počeli su da dovode osuđenike jednog po jednog kroz podzemni prolaz. Bili su obučeni u prugaste haljine i u filcanim papučama. Ruke su im bile vezane iza leđa. Tresli su se ili od hladnoće ili od straha, a njihove lude oči zračile su tako iskrenim užasom da ih je bilo nemoguće pogledati – rekao je on.
Sa i dalje vezanim rukama iza sebe, oni sa nestrpljenjem čekaju da čuju da li ih je Lukašenko pomilovao, ali on to pravo retko koristi.
– Tužilac po navici saopštava lične podatke osobe koja stoji ispred nas, a zatim isto tako najavljuje odbijanje pomilovanja – dodao je on.
Zatvorenici nose poveze na očima, a zatim ih odvode u posebno opremljenu prostoriju gde egzekutor drži pištolj spreman za pucanje.
– Na dželatov signal dvojica zaposlenih ispred specijalnog štita, “hvatača metaka”, spuštaju osuđenika na kolena, nakon čega mu dželat puca u potiljak – objasnio je Alkajev.
Istakao je i da se “nepoželjni“ osuđenici ubijaju poslednji u vidu osvete, pošto dok čekaju mogu da čuju pucnjavu i jauke žrtava.
Tela onih koji su streljani sahranjuju se u tajnosti i nikada se ne vraćaju rođacima.
Od 1996. do 2001. godine Alkajev je nadgledao pogubljenja 134 osobe, a sada se sprovode samo jedno ili dva godišnje.
“Ubijte ih sve”
Posle Medvedeva, visoki ruski zvaničnici nastavili su da pozivaju na najstrožu kaznu, uključujući smrtnu kaznu, za sve one za koje se utvrdi da su umešani u teroristički napad na koncertnu dvoranu u Moskovskoj oblasti u kom je poginulo 144 ljudi.
Premijer Mihail Mišustin rekao je na sastanku poslanika Komunističke partije da će oni za koje se utvrdi da su odgovorni “snositi kaznu”.
– Oni ne zaslužuju sažaljenje – dodao je on.
Medvedev je neposredno ponovio optužbe Moskve da je Ukrajina umešana u napad na koncertnu dvoranu, napisavši da rukovodstvo zemlje treba “pronaći i nemilosrdno uništiti kao teroriste“.
Šef frakcije Državne dume vladajuće partije Jedinstvena Rusija Vladimir Vasiljev rekao je 23. marta na državnoj televiziji da su ljudi posle napada počeli da razgovaraju o ponovnom uvođenju smrtne kazne.
On je rekao da će se o ovoj temi razgovarati “duboko i profesionalno” pre nego što se “donese odluka koja će odgovoriti na raspoloženje i očekivanja našeg društva”.
Smrtna kazna ostaje u ruskom ustavu, ali je pod neograničenim moratorijumom skoro tri decenije.
Rusija je usvojila moratorijum 1996. godine u okviru svojih postsovjetskih nastojanja da se pridruži Savetu Evrope. Rusija je izašla iz Saveta u martu 2022. godine, nakon burne reakcije EU na pokretanje specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 25. marta da Kremlj nije umešan u pozive da se obnovi smrtna kazna nakon napada na Krokus siti hol.
– Trenutno ne učestvujemo u diskusiji – istakao je predstavnik ruskog predsednika.
Zloglasna teroristička grupa upala je u zgradu sa puškama i počela nasumično da puca po sali, u hodniku i po stepenicama objekta, da bi na kraju zapalila dvoranu kako bi sprečila preživele da izađu.
Ruska služba bezbednosti (FSB) pokrenula je odmah masovnu poteru kako bi uhvatila odgovorne i za samo nekoliko sati privela je 11 osumnjičenih, uključujući četvoricu muškaraca koji su bili direktni izvršioci zločina i koji su kasnije izvedeni na sud.
