Uoči predsedničkih izbora u Rusiji spekulisalo se kako bi potpuno očekivani rezultati mogli da utiču na tok rata u Ukrajini, a izjava predsednika Vladimira Putina tokom pobedničkog obraćanja naciji 17. marta ukazuje na mogućnost otvaranja novog fronta.
On je odgovarao na pitanja novinara u vezi raznih tema, ali su značajnu pažnju privukli planovi za dalji tok tzv. specijalne vojne operacije, kako Rusi nazivaju napad na Ukrajinu. Jedno od njih odnosilo se na stvaranje “sanitarne zone” na južno od rusko-ukrajinske granice, kako bi se sprečili ukrajinski upadi na rusku teritoriju i granatiranja.
“Nisam spreman da sada pričam o tome šta ćemo kako i kada preduzeti. Međutim, ne isključujem to, imajući u vidu tragične događaje koji se danas dešavaju. Bićemo prinuđeni da u nekom trenutku, kada procenimo da je to adekvatno, stvorimo nekakvu sanitarnu zonu na teritorijama koje danas kontroliše režim u Kijevu”, odgovorio je šef Kremlja, prenosi Komsomolskaja pravda.
Tragični događaji koje je spomenuo su pogibija 11 civila i ranjavanje još 82 u Belgorodskoj oblasti od 12. marta do danas, prema izveštajima ruskih medija. Kako je izračunao lokalni portal Fonar.tv u ovoj pograničnoj regiji je od početka rata stradalo najmanje 110 građana, tokom povremenog granatiranja naseljenih pograničnih mesta i grada Belgoroda.
Ukrajinska “izborna” ofanziva počela je 12. marta, a pored upotrebe kamikaza dronova, artiljerije i višecevnih raketnih bacača “Vampir”, zabeleženi su i upadi u pogranična sela u Belgorodskoj i Kurskoj oblasti koji su ubrzo odbijeni od strane ruske vojske. Prvo je snimljeno kako manje grupe ruskih pograničnih snaga beže ili čak mašu belom zastavom iz jedne utvrđene tačke, da bi onda usledio kontraudar regularne ruske armije sa avijacijom, tenkovima, teškom artiljerijom, balističkim raketama i daljinskim sistemima za miniranje.
Razni ukrajinski ciljevi su masovno bombardovani i pre početka ove operacije u pograničnoj oblasti Sumi, što je intenzivirano posle upada u Belgorod, pa je do danas ruska strana objavila nekoliko snimaka i fotografija uništenih ukrajinskih tenkova, helikoptera, oklopnih vozila “Bredli”, a posebno pomenutih “Vampira” češke proizvodnje, koji mogu da dobace grad Belgorod.
Ukrajinska operacija je po svemu sudeći propala, iako su detalji bitke i dalje mutni. Na najskorijim geolociranim snimcima vidi se kako ruski tenk sa razdaljine od svega 15-ak metara raznosi kuću tik uz granicu na rubu ruskog sela Kozinka, u kojoj su se navodno krili ukrajinski vojnici. Iako je moguće da se grupice Ukrajinaca i dalje nalaze na ruskoj teritoriji, imajući u vidu da su se čak snimali kako podižu zastavu u nekim selima, nema dokaza da još uvek kontrolišu bilo koje naselje.
Prema onlajn mapi DeepState Maps, pojedina sela i delići ruske teritorije uz granicu su i dalje u “sivoj zoni”, to jest nijedna strana nema potpunu kontrolu nad njima.
Pritisak na Putina zbog žrtava na ruskoj teritoriji
Sve ovo je ipak povećalo pritisak na Putina da preduzme nešto kako bi zaštitio građane u pograničnim oblastima i spreči da se Kursk i Belgorod pretvore u ratne zone. Selo Kozinka je već moralo da bude evakuisano i u njemu je potpuno uništeno nekoliko kuća, prema guverneru Belgorodske oblasti Vjačeslavu Gladkovu. Pored prestonice, nekolicina sela je takođe pretprpela materijalnu štetu, pa slike borbi i posledica granatiranja koje dolaze odatle definitivno ne idu u prilog ruskom predsedniku.
Ipak, on je pokušao da istakne u prvi plan hrabrost građana pograničnih oblasti.
“Građani koji žive na ovim teritorijama pokazali su ne samo građansku hrabrost, već i dalje pokazuju da su hrabri. Niko ih, kao što sam mislio i govorio o tome nedavno, nije zastrašio. Naš narod je nemoguće zastrašiti”, kazao je Putin.
Ruski predsednik osvrnuo se i na pitanje o predlogu francuskog predsednika Emanuela Makrona da se proglasi primirje za vreme Olipijade u Parizu od 26. jula do 11. avgusta, ponovivši nepoverljiv stav prema Zapadu.
“Spremni smo da razmotrimo sva pitanja. Ali uvek, u svakoj situaciji, polazićemo od interesa Rusije. Tako je i sa situacijom u zoni borbenog kontakta, naravno. Sve vreme sam govorio i ponoviću: mi smo za mirovne pregovore, ali ne zato što neprijatelju ponestaje municije. I samo ako zaista, ozbiljno, žele da dugoročno grade mirne, dobrosusedske odnose između dve države. Ne samo da bi napravili pauzu za ponovno naoružavanje od 1,5 do dve godine”, kazao je Putin.
Može li Rusija da proglasi još jednu mobilizaciju?
Pošto za sada ni Zapad ni Rusija nisu spremni za bilo kakve mirovne pregovore koji ne podrazumevaju kapitulaciju druge strane, ideja o otvaranju Belgorodsko-harkovskog fronta postaje sve realnije, ali nije jasno kako bi tačno izgledala “sanitarna zona”. Razni ruski vojni izveštači i analitičari teoretisali su o pojasu od 40 do čak 100 kilometara u dubinu, za šta bi trebalo izdvojiti ozbiljne resurse u vojnoj tehnici i ljudstvu.
Iako Rusiji za sada nije problem da proizvede ogromne količine municije i naoružanja, izdvajanje možda i više od stotinu hiljada vojnika moglo bi da predstavlja ozbiljan problem na liniji fronta dugoj više od hiljadu kilometara. Upravo zato se već neko vreme među zapadnim analitičarima provlači priča o dodatnoj mobilizaciji.
Naime, kako piše CNN, moguće je da je Putin, u saglasnosti sa svojim generalima, čekao da prođu izbori kako bi proglasio novu mobilizaciju, nakon što su u septembru 2022. mobilisani rezervisti. To potkrepljuju analizom Stokholmskog centra za istočnoevropske studije, gde se navodi da je već prošlog leta kompletiran zakonski okvir neophodan za novu mobilizaciju, kako bi se izbegle sve moguće rupe u propisima. Poziv u vojsku od sada znači da regrut više ne sme da napusti zemlju, trguje nekretninama, registruje kola ili izvadi vozačku dozvolu pre nego što se pojavi u regrutacionom centru.
Prema ovoj analizi, pojedini stručnjaci smatraju da bi godišnji broj regruta koji služe redovan vojni rok mogao da bude skoro dupliran na oko 250.000, a da se regrutima nametne potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane, koji bi mogli da se produžavaju u nedogled. Po njima ove reforme mogle bi da znače povratak sistemu mobilizacije koji je počeo 1873. kada je Rusija odlučila da ima brojnu, ali neiskusnu mobilisanu vojsku umesto dotašnjih profesionalnih vojnika na ugovor.
Problem je u tome što demografska situacija i negativan prirodni priraštaj danas ne dozvoljavaju tako nešto.
“Ali, rat je uvek nepredvidiv. I bez obzira na Putinove napore da okrene stvari u svoju korist, dugoročni problemi Rusije, demografski pad, cena rata i sankcija, i inherentna krhkost vladavine jednog čoveka verovatno neće nestati pre nego što se Putin kandiduje za šesti mandat”, piše CNN u zaključku svoje analize.
