Šef Jelisejske palate optužio Moskvu za potpirivanje antifrancuskog raspoloženja na Crnom kontinentu „Francuska nosi deo Afrike u sebi. Između Francuske i Afrike mora da postoji ljubavna priča”, ocenio je šef Jelisejske palate Emanuel Makron pre tačno dve godine u intervjuu za časopis „Mlada Afrika”.
Ali, na Crnom kontinentu o budućim sponama s Parizom izgleda ne misle slično kao i francuski lider.
„Antifrancusko raspoloženje opipljivo u Africi, znak je novih vremena”, ocenila je proteklog vikenda Luiz Mušikivabo, generalni sekretar Međunarodne organizacije Frankofonije i nekadašnja ministarka inostranih poslova Ruande.
Prema njenom uverenju, opipljivo „nezadovoljstvo” Francuskom u Africi „moglo bi biti posledica činjenice da su neki lideri i dalje fokusirani na bivše kolonijalne sile”.
Gotovo istovremeno, Emanuel Makron je proteklog vikenda izašao s procenom odakle duva „antigalsko raspoloženje”. I to samo desetak dana nakon zvanične obustave francuske vojne misije u Maliju (pod različitim imenima, od 2013. godine) i nakon početka rusko-alžirske vojne operacije „Pustinjski štit”.
„Nisam ja naivan. Mnoge influensere koji ponekad govore na vašim društvenim mrežama plaća Rusija. Znamo i koje. Istovremeno, brojne su sile koje se bore za veći uticaj u Africi i nastoje da na ovom terenu skrše Francusku, naš jezik, da izazovu sumnju u sve nas zarad ostvarivanja sopstvenih interesa”, istakao je Makron u intervjuu za TV 5 i ocenio da se ruska „grabljivost” najočiglednije vidi u regionu centralne Afrike.
„Samo pogledajte šta se događa u centralnoj Africi, ali i drugde, da biste videli u koje se sve projekte upuštaju Rusi. To su projekti grabljivica koji se izvode uz znanje ruske vojne hunte”, preneo je juče „Blumberg” izjavu šefa Jelisejske palate, ali francuski lider pritom nije precizirao koje ruske projekte u Africi ovom prilikom ima na umu.
S jedne strane, poznato je da Rusija, vojni liferant oružja širom Afrike od vremena antikolonijalnih ratova, danas Crnom kontinentu isporučuje gotovo polovinu armijske opreme.
„Ruski vojni izvoz u Afriku trenutno obuhvata tenkove, ratne brodove i avione, helikoptere, malokalibarsko oružje poput pištolja i jurišne puške”, navodi Mozes B. Hanjil, direktor Centra za vojne studije južnoafričkog univerziteta Stelenboš.
S druge strane, pripadnici paravojne ruske grupacije „Vagner” sve su prisutniji u Africi, naročito u nekadašnjim francuskim interesnim zonama, od Senegala do Madagaskara. Prema najnovijim podacima južnoafričkih vojnih eksperata, „Vagner” dejstvuje u Africi, počev od iskrcavanja u Libiji 2015, Sudanu 2016. i Centralnoafričkoj Republici 2018. godine, da bi danas bio aktivan – prema ovim izvorima – još i u Čadu, Nigeriji, DR Kongu, Južnom Sudanu, Mozambiku, Zimbabveu, Bocvani i na Madagaskaru.
To se sve zbiva u trenutku kad je šef Jelisejske palate, nakon vojnog povlačenja iz Malija, najavio da će Pariz u sledećih šest meseci izaći s novom strategijom daljeg vojnog prisustva u Africi.
U međuvremenu, francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornu najavio je prošlog vikenda preispitivanje prisustva francuske armije u još jednoj afričkoj državi – Burkini Faso – gde se inače odnedavno na javnim objektima vijore ruske zastave.
Makron je pre tačno dve godine delimično precizirao na koga se odnosi nedavna primedba o „više stranih sila koje se nadmeću za novovekovni uticaj u Africi”.
„Moskva i Ankara nastoje da igraju na kartu postkolonijalne ogorčenosti”, primetio je tada francuski predsednik.
Prema Makronu, tri četvrtine afričkog stanovništva danas je mlađe od 25 godina i nema nikakvo sećanje na kolonijalno doba. „Francuska i Afrika treba da igraju na kartu mladosti i nove zajedničke budućnosti”, smatra Makron.
Koliko ova „karta” danas prolazi, ostaje da se vidi.
Turska, u međuvremenu, drastično jača saradnju s Afrikom na brojnim poljima. Izvoz turske vojne industrije i vazduhoplovstva u Afriku, na primer, skočio je sa 82,9 miliona dolara u 2020. na 460,6 miliona lane. Turska je, inače, strateški partner Afričke unije od 2008. godine.
