SBU je od februara 2022. pokrenuo oko 2.500 krivičnih postupaka, priveo 600 neprijateljskih agenata i špijuna i neutralisao više od 4.500 sajbernapada na državne institucije.
Ukrajinske i ruske snage nisu prestajale da pucaju jedne na druge dok je jedna starija gospođa odmarala noge pored glavne bolnice u Hersonu. U njenim kolicima za nabavke bilo je nekoliko boca vode. Napunila ih je na obali reke Dnjepar na kojoj leži Herson.
“Bilo je bolje dok su Rusi bili ovde”, rekla je gospođa. Ona je potom nahvalila ruskog predsednika Vladimira Putina. Novinarima Foreign Policy rekla je da ima 75 godina, ali da je u srcu još mlada. Nije htela da im kaže kako se zove i nije htela da je fotografišu. Ubrzo se oko nje našlo nekoliko ukrajinskih vojnika. Raketa je potom pala nedaleko od njih. Ubrzo zatim još jedna. Ne želeći da rizikuje, gospođa je uzela svoja kolica i udaljila se od bolnice. Vojnici su, pre nego što je otišla, nazvali policiju.
“Bilo ko može sarađivati s Rusima. Nije bitno koliko ima godina, kojeg je pola i čime se bavi”, rekao je kapetan Serhij Čehočki iz 59. motorizovane brigade i dodao da je na policiji da otkrije gde 75-godišnjakinja živi, s kim razgovara i da li se upušta u neke ilegalne aktivnosti. “Najvažniji saradnici Rusa grad su već napustili, međutim u njemu ih je ostalo još dosta”, potvrdio je Čehočki.
Doušnici, izdajnici i kolaboracionisti od samog početka rata pomažu Rusima. Pomagali su im da pronađu mete, a uspeli su se ubaciti i organe vlasti. Ukrajinci su tokom poslednjih 12 meseci uhapsili više hiljada njih, a više stotina ih je izvedeno pred sudove.
“Ruski agenti su svuda: u državnim institucijama, pravosudnim telima, crkvi. Među njima ima i zastupnika u parlamentu, sudija, sveštenika i, naravno, civila”, rekla je Irina Fedoriv, glavna urednica neprofitne medijske platforme Česno.
Organizacija koju vodi Fedoriv dosad je razotkrila više od 1.000 kolaboracionista. Četrdeset i sedam posto njih bili su političari, a 27 posto sudije.
“Kolaboracionisti su se infiltrirali u celi sistem – policiju, sudove i državu. Mnogi su privedeni, mnogo ih je manje završilo na sudu. To je zato što je sistem korumpiran i truo. Pod hitno ga moramo reformisati. Još uvek u parlamentu sede članovi proruskih stranaka. Imamo proruske sudije. Zašto su oni još na tim pozicijama? Moramo ih se rešiti. Uništićemo vlastitu zemlju ako to ne napravimo”, objasnila je Fedoriv.
“Krtice” su svuda u Ukrajini – među političarima, sudijama, lekarima, civilima
Iako je rat u Ukrajini dubinski i verovatno nepovratno promenio odnose između Kijeva i Moskve, Rusija u nekim delovima Ukrajine još uvijek igra veliku i važnu ulogu.
Dobar deo stanovnika istočnih predela Ukrajine priča ruski, a stariji Ukrajinci i dan danas gledaju ruske TV kanale koji podržavaju Kremlj. Čak se i u popularnoj serije “Sluga naroda” u kojoj je igrao ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pričalo ruski. Do pogoršanja odnosa između Ukrajine i Rusije došlo je nakon Revolucije koja se dogodila 2014. godine. Oni su se dodatno pogoršali krajem februara prošle godine kada je Putin naredio napad na Ukrajinu.
Bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič zalagao se za vreme svog mandata za bliske odnose Kijeva i Moskve. Nakon što je tokom spomenute revolucije proteran iz Ukrajine, Janukovič se skrasio u Rusiji gde i danas živi. Ukrajina je unazad nekoliko godina zabranila više od 15 proruskih političkih stranaka.
Čak je i portparol Ukrajinske službe bezbednosti (SBU) Artem Detjarenko rekao da se iz nje moraju oterati “krtice i izdajnici”. Dodao je da to je jedan od najvažnijih poslova kojim se SBU trenutno bavi.
“Među visokim državnim funkcionerima ima neprijateljskih agenata”, rekao je Detjarenko.
Muškarac koji je Rusima dostavio važne informacije o infrastrukturi u Donjeckoj oblasti i koji im je pokušao dostaviti lokacije ukrajinskih raketnih bacača nedavno je osuđen na 12,5 godina zatvora.
“Stalno tražimo kolaboracioniste i ruske špijune i agente. To nam je jedan od prioriteta. Sarađujemo s lokalcima. Pronalazimo svedoke ratnih zločina i slušamo priče o izdajnicima”, rekao je Detjarenko.
“Teško je ikome verovati”
“Imate informacije o kolaboracionisti ili izdajniku? Javite nam se”, stoji na plakatu na ulazu u Herson. Mnogi civili znaju osobe koje su pomagale Rusima.
Neki su na društvenim mrežama širili prorusku propagandu, a neki su špijunirali svoje komšije i sugrađene. Ukrajinske vlasti su neke lako pronašli, ali mnogo je onih koji još nisu locirani.
Glavna doktorka Regionalne dečje bolnice u Hersonu Ina Holodnjak rekla je za Foreign Policy da se jako razočarala kada je saznala da je s Rusima sarađivao jedan njen dugogodišnji i cenjeni kolega.
“On je bio jedini lekar u bolnici koje je pristao da radi s Rusima. Čak im je predao i sve naše dokumente”, rekla je Holodnjak i dodala da je on u međuvremenu pobegao na teritoriju koju kontrolišu Rusi.
U trenutku kada je počela okupacija Hersona, Holodnjak je imala oko 300 pacijenata. Danas ih je tek nekoliko. Među njima su i oboleli od karcinoma koji više nemaju pristup potrebnim lekovima. Većina ih je napustila grad čim su Rusi u njega ušli. Herson i dan danas muku muči sa strujom, vodom i lekovima.
Znajući da je takav potez potencijalno može koštati glave, Holodnjak je Rusima rekla da s njima neće sarađivati. Nakon što je situacija u bolnici postala preopasna za rad, lekarka se neko vreme skrivala. Čim su ukrajinske snage oslobodile grad, ona se vratila na svoje radno mesto.
“Morala sam priznati samoj sebi da su kolaboracionisti svugde. Teško je ikome verovati”, dodala je lekarka.
“Puno je rada pred nama”, rekla je glavna urednica Česnog Irina Fedoriv. Iako je njena organizacija nevladina i nezavisna, Česno je tokom invazije sarađivalo s ukrajinskim vlastima i obavještajcima. “Kritični smo prema vlastima, ali moramo s njima sarađivati. Vremena su teška. U ratu smo i moramo se boriti zajedno”, rekla je Fedoriv.
