Predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje ako postoji pretnja po državnost, suverenitet ili nezavisnost.
U neuobičajenom intervjuu za rusku državnu televiziju koji je objavljen rano u sredu, Putin je takođe rekao da se nada da će se SAD uzdržati od akcija koje bi mogle da izazovu nuklearni sukob.
Njegova izjava predstavlja još jedno grubo upozorenje Zapadu uoči predsedničkih izbora kasnije ove nedelje na kojima se očekuje da će dobiti još jedan šestogodišnji mandat.
Putin se više puta okretao ka nuklearnim pretnjama tokom ruske invazije na Ukrajinu, dok su se zapadni saveznici okupljali oko Kijeva.
Adrijen Votson, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, rekla je u saopštenju da je “ruska nuklearna retorika bila nepromišljena i neodgovorna tokom ovog sukoba”.
“Rusija je ta koja je brutalno napala Ukrajinu bez provokacija ili opravdanja, a mi ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu dok brani svoj narod i svoju suverenu teritoriju od ruske agresije”, dodala je.
Putin je opisao američkog predsednika Džoa Bajdena kao političara veterana koji u potpunosti razume moguće opasnosti koje nosi bilo kakva eskalacija. Rekao je pak, da ne misli da svet ide ka nuklearnom sukobu.
Ipak, kaže da su ruske nuklearne snage u punoj pripravnosti i da je Rusija “sa vojno-tehničke tačke gledišta spremna”. Naglasio je da je Moskva spremna da upotrebi nuklearno oružje u slučaju da bude ugroženo “postojanje ruske države, njen suverenitet i nezavisnost”.
Slična pretnja stigla je i tokom njegovog govora o stanju nacije prošlog meseca kada je upozorio Zapad da bi njihovo produbljivanje učešća u borbama u Ukrajini rizikovalo nuklearni rat.
Hronologija ruskih pretnji
Pretnja Vladimira Putina koja je stigla kao odgovor na izjave Emanuela Makrona o potencijalnom prisustvu evropskih vojnika na ukrajinskom frontu, nije nova.
U aprilu 2022, nakon sastanka američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da bi dalja podrška Ukrajini mogla da dovede do scenarija Trećeg svetskog rata koji bi uključivao “pun arsenal”.
Onda, nakon što je Nemačka poslala tenkove u Ukrajinu, Putin je rekao da bi svaka vojna provokacija treće zemlje izazvala hitan i snažan odgovor Moskve koji bi bio moguć uz pomoć jedinstvenog nuklearnog arsenala.
Zatim, najavljujući delimičnu mobilizaciju za vojnu operaciju u Ukrajini, Putin je rekao da će Rusija upotrebiti sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju da odbrani svoju teritoriju, te naglasio da takva pretnja nije blef.
Ni Lavrov nije isključio upotrebu nuklearnog oružja u odbrani anektiranih ukrajinskih teritorija.
Osim toga, i bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je da bi svaki ukrajinski napad na lansirne lokacije unutar Rusije, sa oružjem koje isporučuju SAD i njihovi saveznici, rizikovao odgovor Moskve. U tom kontekstu, on se pozvao na paragraf 19 ruske nuklearne doktrine koji definiše uslove pod kojima bi zemlja koristila nuklearno oružje: ako bi bila napadnuta nuklearnim oružjem ili oružjem za masovno uništenje ili kada bi bila napadnuta konvencionalnim oružjem i kada bi bilo ugroženo postojanje države.
U oktobru 2022. ruski ministar odbrane Sergej Šojgu optužio je Ukrajinu da priprema radioaktivnu prljavu bombu, što je izazvalo zabrinutosti na Zapadu da se Moskva sprema da i sama upotrebi slično oružje. Tada je, na zahtev Ukrajine, Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) sprovela istragu koja nije otkrila nikakve slične aktivnosti u zemlji.
Veliko iznenađenje usledilo je u februaru 2023. kada je Putin objavio da Rusija obustavlja svoje učešće u poslednjem preostalom međunarodnom sporazumu (novi START). Putin je u martu 2023. najavio nameru da postavi rusko taktičko nuklearno oružje u Belorusiju. Istog meseca, novinar Dmitrij Muratov upozorio je na državnu propagandu unutar Rusije koja približava ruskim građanima ideju da nuklearni rat “nije loša stvar”.
Konačno, u junu 2023. ruski politikolog Sergej Karaganov predložio je rusku upotrebu nuklearnog oružja protiv evrpskih država članica NATO-a “kako bi se one koje su izgubile razum, urazumile”.
Šta Rusija smatra “egzistencijalnom pretnjom”?
Prema “Njujork tajmsu”, američke obaveštajne službe procenjuju da bi posebno opasan bio trenutak ako ukrajinske snage uspeju da probiju rusku odbranu na putu ka okupiranom poluostrvu Krim, gde se nalazi ruska Crnomorska flota. U tom slučaju postojao bi veliki rizik da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje u nameri da ih zaustavi.
Ruski kriterijumi za nukelarni udar proizilaze takođe iz eksplicitnih dokumenata zapadnog porekla u koje je “Financial Times” imao uvid. Pored formulacije o neprijateljskoj invaziji na rusku teritoriju, pominju se i parametri kao što je uništavanje 20 odsto strateških balističkih projektila države koji se lansiraju sa podmornica.
“Dokumenta pokazuju da je operativni prag za korišćenje nuklarnog oružja prilično nizak ako se željeni rezultat ne može postići konvencionalnim sredstvima”, prokomentarisao je za FT Aleksandar Gabujev, direktor Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju u Berlinu.
Dokumenta se sastoje od 29 tajnih ruskih vojnih dosijea sastavljenih između 2008. i 2014. godine, uključujući scenarije za ratne igre i prezentacije za mornaričke oficire, u kojima se razmatraju principi rada u slučaju upotrebe nuklearnog oružja.
Iako dosijei datiraju od pre 10 i više godina, stručnjaci tvrde da su i dalje relevantni u aktuelnoj ruskoj vojnoj doktrini.
Kakvim nuklearnim oružjem raspolaže Rusija?
Rusko taktičko nuklearno oružje koje se može isporučiti kopnenim ili morskim raketama ili iz aviona, dizajnirano je za ograničenu upotrebu na potencijalnom bojnom polju u Evropi i Aziji, za razliku od većeg “strateškog” oružja namenjenog za prekookeanske ciljeve. Savremene taktičke bojeve glave i dalje mogu osloboditi znatno više energije od oružja bačenog na Nagasaki i Hirošimu 1945. godine.
Rusija, koja je nasledila nuklearno oružje Sovjetskog Saveza, ima najveću svetsku zalihu nuklearnih bojevih glava. Putin kontroliše oko 5.580 nuklearnih bojevih glava, navodi Federacija američkih naučnika (FAS) čije podatke prenosi britanski “Independent”.
Od toga je oko 1.200 povučeno i uglavnom netaknuto, a oko 4.380 je uskladišteno za upotrebu od strane strateških lansera dugog dometa i taktičkih nuklearnih snaga manjeg dometa, prema FAS-u.
Od uskladištenih bojevih glava, 1.710 strateških bojevih glava je raspoređeno: oko 870 na balističke rakete na kopnu, oko 640 na balističke rakete koje se lansiraju sa podmornica i moguće 200 na baze za teške bombardere, saopštio je FAS.
Tokom Hladnog rata, SSSR je dostigao vrhunac od oko 40.000 nuklearnih bojevih glava, dok je američki maksimum bio oko 30.000.
“U budućnosti, broj bojevih glava dodeljenih ruskim strateškim snagama može da se poveća pošto će rakete sa jednom bojevom glavom biti zamenjene raketama opremljenim sa više bojevih glava”, saopštio je FAS.
Testiranje nuklearki
Putin je rekao da bi Rusija razmotrila testiranje ako to urade Sjedinjene Države. On je prošle godine potpisao zakon o povlačenju ruske ratifikacije Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBT).
Postsovjetska Rusija nikada nije izvršila nuklearni test.
Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, samo nekoliko zemalja je testiralo nuklearno oružje, prema Asocijaciji za kontrolu naoružanja: SAD su poslednji put testirale 1992, Kina i Francuska 1996, Indija i Pakistan 1998 i Severna Koreja 2017. Sovjetski Savez je poslednji put testirao oružje 1990.
Rusija je sporazum CTBT potpisala 1996. i ratifikovala ga 2000. SAD su potpisale sporazum 1996, ali ga još nisu ratifikovale.
Ko pritiska dugme?
Ruski predsednik je donosilac konačne odluke o upotrebi nuklearnog oružja. Takozvana nuklearna aktovka ili “čeget” (nazvana po planini Čeget na Kavkaskim planinama), sve vreme je kod predsednika. Smatra se da takve aktovke imaju i ruski ministar odbrane, trenutno Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba, Valerij Gerasimov.
U suštini, aktovka je komunikacioni alat koji povezuje predsednika sa vojnim vrhom, a odatle i sa raketnim snagama preko tajne elektronske komandne i kontrolne mreže “Kazbek”, piše “Independent”.
Snimak koji je 2019. prikazao ruski televizijski kanal “Zvezda” pokazao je, kako je rečeno, jednu od aktovki sa nizom dugmića. U odeljku koji se zove “komanda” nalaze se dva tastera – belo gume “pokreni” i crveno “otkaži”. Tašna se aktivira posebnom fleš karticom, navedeno je u prilogu.
Ako bi Rusija mislila da je suočena sa strateškim nuklearnim napadom, predsednik bi, preko aktovki poslao direktnu naredbu za lansiranje komandi Generalštabu i rezervnim komandim jedinicama koje imaju nuklearne kodove. Takva naređenja brzo se spuštaju niz različite komunikacione sisteme do jedinica strateških ratnih snaga, koje konačno ispaljuju oružje.
Ako bi pak, nuklearni napad na Rusiju bio potvrđen, Putin bi mogao da aktivira takozvani sistem “Mrtva ruka” ili “Perimetar” u krajnjoj instanci, gde bi, u suštini kompjuteri odlučivali o ciljevima.
“Perimetar” se pojavio kao alternativni sistem u svim jedinicama gde se skladišti nuklearno oružje. Zamišljen je kao rezervni komunikacioni sistem, u slučaju da ključne komponente komadnog sistema “Kazbek” i veza sa Raketnim strateškim snagama budu uništene prvim udarom.
Da bi se osigurala njegova funkcionalnost, sistem je dizajniran da bude potpuno automatski, sa mogućnošću da samostalno odlučuje o adekvatnom uzdvratnom udaru bez (ili sa minimalnim) učešća ljudi.
Prema rečima Vladimira Jariniča, programera “Perimetra”, sistem takođe služi kao “tampon” protiv ishitrenih odluka zasnovanih na neproverenim informacijama rukovodstva, preneo je “Wired”. Zbog specifičnog načina funkcionisanja, korišćenje sistema bi teoretski smanjilo verovatnoću odmazde izazvane lažnom uzbunom.
