Na sastanku je američki ambasador Kristofer Hil obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su SAD odlučile da prihvate zahtev Prištine o kupovini protivtenkovskih raketa Dževelin. U saopštenju iz Predsedništva je navedeno da će Stejt Department taj zahtev Prištine da uputi Kongresu, čime počinje zvanična procedura. U međuvremenu američki Stejt department odobrio je prodaju Prištini 246 raketa Džavelin za procenjenu vrednost od 75 miliona dolara, saopštio je Pentagon. Predsednik Vučić je rekao da je ova informacija veliko razočaranje za Srbiju, ali da će Beograd zajedno sa SAD, raditi na očuvanju srpsko-američkih odnosa.
O kakvim se zapravo raketama radi? FGM-148 Džavelin je laki prenosni protivoklopni sistem. Na sajtu proizvođača “Lokid Martina” se navodi da se rakete ispaljuju s ramena i da se automatski navode do mete nakon lansiranja. To dozvoljava onome ko ispaljuje raketu da nađe zaklon i da izbegne protivudar. Odmah nakon ispaljivanja, lanser može da se ponovo napuni i spreman je ispaljivanje nove rakete.
Značajno je to što rakete napadaju metu odozgo, što znači da Džavelin nadleće svoju metu zbog bolje vidljivosti, a zatim udara u mesto gde je oklop najslabiji. Da bi ispalio raketu, onaj ko je lansira jednostavno određuje metu kursorom. Zbog svog dizajna, sistem Džavelin može da se koristi iz unutrašnjosti objekata ili bunkera.
Na sajtu Balkanske bezbednosne mreže se navodi da je sistem namenjen za uništavanje modernih tenkova i drugih oklopnih vozila, kao i niskoletećih helikoptera.
“Sistem je opremljen tandem kumulativnom bojevom glavom koja probija oklope najmodernijih tenkova, pre svega zbog udara na cilj odozgo, gde je oklop najslabiji. Domet je od 65 do 4.000 metara. Može da se lansira sa zemlje (operater može da bude i jedan vojnik) ili sa vozila”, navedeno je.
Najveći i prvi korisnik Džavelina je Vojska SAD koja poseduje oko 50.000 projektila i 12.000 lansirnih jedinica, prema podacima iz juna 2023. godine.
Džavelin “slavu” stekao tokom sukoba u Ukrajini
Međutim, u fokus javnosti Džavelin je došao kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Upravo tim raketama je uništen veliki broj ruskih tenkova, oklopnih vozila i kamiona. BBC piše da su SAD na početku rata poslale Ukrajini 2.000 protivtenkovskih raketa ovog tipa, a isporuke su se nastavile i kasnije.
Mnogi ruski tenkovi su opremljeni reaktivnim oklopom koji upija silu udarca projektila. Međutim, kako piše BBC, Džavelini su opremljeni sa dve bojeve glave. Jedna probija reaktivni oklop, a druga probija šasiju ispod.
Nik Rejnolds, istraživački analitičar za kopneno ratovanje pri Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI) rekao je da je taj tip raketa, kao i NLAV, veoma prodoran.
“Bez te ubojite pomoći, situacija u Ukrajini bila bi veoma drugačija”, rekao je Rejnolds u proleće prošle godine.
Koliko koštaju Džavelini?
Kada je Balkanska bezbednosna mreža pisala o najavi Hrvatske da će kupiti ove projektile prošle godine, navedeni su podaci iz budžeta odbrane Kopnene vojske SAD, prema kojima je cena jedne lansirno komandne jedinice iznosila oko 311.000 dolara, dok je cena jednog projektila 263.000 dolara. Međutim, američka vojska dobija tu opremu po povoljnijoj ceni.
Dodaje se da je ranijih godina prosečna cena jednog projektila iznosila oko 165.000 dolara, dok je cena lansirne jedinice bila oko pola miliona. Rast cena projektila je rezultat povećane potražnje zbog rata u Ukrajini, jer je proizvođač morao da gradi nove pogone za proizvodnju.
OMTAS sličan Džavelinu
Inače, predsednik Vučić je prošle godine rekao da su Kosovske bezbednosne snage dobile jake protivoklopne sisteme OMTAS turske proizvodnje koji su poput Džavelina.
Sistem OMTAS ima domet od 0,2 do 4 kilometra i opremljen je tandem kumulativnom bojevom glavom koja probija oklop svih savremenih tenkova i oklopnih vozila, navodi se na sajtu proizvođača, turske kompanije “Roketsan”. Isto može da izvede udar odozgo ili spreda, a ima i mogućnost navođenja do cilja na osnovu infracrvenih zraka.
