Istraživanja su pokazala da je na rang listi stresnih životnih dogadjaja kod dece uzrasta 8-16 godina noćno mokrenje je na trećem mestu (posle razvoda roditelja i roditeljskih tuča).
Kako dete doživljava noćno mokrenje
Odnos deteta prema noćnom mokrenju zavisi od uzrasta deteta.
Mlađoj deci mnogo više smetaju konkretne posledice umokravanja kao što su osećaj vlažnog kreveta, neprijatni mirisi.
Starijoj deci su mnogo značajnije socijalne i emocionalne posledice. Za njih je noćno umokravanje “sramota “, ono se krije, takvo dete se oseća drugačijim, živi sa tajnom, a to je teško i za odrasle a naročito za decu. Tajna mora da se krije. To dovodi do niza socijalnih restrikcija ( povlači se iz društva, oseća nelagodnost); ne može da ide kod drugova da spava, ne može da ide na eskurzije, izlete, u posete rođacima.
Tu su i problemi unutar porodice. Odnosi sa braćom, sestrama su često poremećeni – ismevanje, stid, izolacija. Roditelji takođe imaju niz problema – počevši od onih finansijskih (koliko košta pranje rublja, menjanje posteljine….), preko uticaja na organizaciju života (planiranje odmora, poseta) što sve dovodi do niza (uglavnom negativnih) emocionalnih reakcija i osećanja prema detetu (osećaju se nesrećni ili se stide, izlivi besa, ljutnja i kritike na račun deteta, netolerantnost do kažnjavanja deteta).Mogu li vršnjaci primetiti da dete pati
Sve ovo kod deteta koje se noću umokrava dovodi do psihičke patnje: svakovečernja uznemirenost, neizvesnost i jutarnja uznemirenost “da li je bilo”, stid, tuga, krivica, doživljaj odbačenosti.
Ako se tajna “otkrije” dete je obeleženo (stigmatizovano), česta su ismevanja od strane vršnjaka, meretko su u ulozi “žrtve”ili ih izbegavaju a sve to dovodi do još izraženijeg socijalnog povlačenja, pao i depresivnosti.
Šta ako se problem ne rešava
Ukoliko se noćno umokravanje ne leči dovodi do značajne implikacije na psihološki razvoj deteta – dolazi do kraha samopoštovanja: oseća se manje vredno, slabo, da je drugačijie od svojih vršnjaka. Sve ovo dovodi do toga da su ova deca manje socijalizovana i da je kvalitet života ove dece lošiji nego kod njihovih vršnjaka.
A za poboljšavanje kvaliteta života ove dece treba relativno malo – na vreme, što ranije obratiti se svom pedijatru i započeti terapiju noćnog umokravanja i tako pružiti detetu šansu da izraste u socijalno adaptiranog, zdravog adolescenta.
