AIzraelski premijer Benjamin Netanjahu raspustio je u ponedeljak ratni kabinet oformljen 11. oktobra prošle godine radi upravljanjem operacijama protiv Hamasa i Hezbolaha, nakon što su ministar bez portfelja Beni Ganc i general Gadi Ajzenkot podneli ostavke u tom telu.
Ganc i Netanjahu nisu se slagali oko pregovora sa Hamasom, kako bi se oslobodili preostali izraelski taoci u Gazi. Nakon što je Netanjahu odbio sporazum o prekidu vatre kojim bi Izraelci bili oslobođeni, Ganc i Ajzenkot su napustili ratni kabinet.
Drugi izraelski ministri su prvobitno hteli da popune upražnjena mesta, ali je Netanjahu raspustio to telo i odredio malu grupu preostalih članova ratne vlade da donose odluke o sukobu u Gazi i na severu Izraela. U njoj su, pored premijera, ministar odbrane Joav Galant, ministar za strateška pitanja Ron Dermer, lider partije Šas Arije Deri i šef Saveta za nacionalnu bezbednost Cači Hanegbi.
Dermer i Deri se u izraelskim medijima često spominju kao Netanjahuovi ljudi od poverenja.
List Haaretz, koji nije naklonjen vladajućoj partiji Likud, je na osnovu izjave sa neimenovanog izvora objavio da Netanjahu želi da konsoliduje vlast i spreči ministre krajnje desnice da popune mesta.
“U praksi, nema suštinskih promena u procesu donošenja odluka, ali Netanjahuova najava o raspuštanju ratnog kabineta omogućava (ministru nacionalne bezbednosti) Itamaru Ben-Gviru da se povuče i ne insistira na tome da bude deo ograničenog foruma za donošenje odluka”, rekao je izvor.
Malo je verovatno da će raspuštanje ratnog kabineta imati značajan uticaj na rat, ali bi političke posledice mogle biti velike, piše Guardian.
Izveštaji u medijima na hebrejskom sugerišu da Netanjahu namerava da donese ključne odluke na sastancima sa sopstvenim savetnicima, isključujući Ben-Gvira, pre nego što ih predstavi Kabinetu za bezbednost.
Premijer je ovaj potez povukao usred sve većih neslaganja sa visoko pozicioniranim komandantima izraelske vojske (IDF-a).
Prema nekim pisanjima, Netanjahu je na redovnom nedeljnom sastanku kabineta rekao da je, “kako bi postigao cilj eliminisanja sposobnosti Hamasa, doneo odluke koje nisu uvek bile prihvatljive za vojni ešalon“.
“Imamo državu sa vojskom, a ne vojsku sa državom”, navodno je rekao premijer.
Netanjahuovi potezi ukazuju i na njegovo sve veće samopouzdanje pošto je skočio u anketama nakon odlaska Ganca, što je dovelo do značajnog pada popularnosti njegovog rivala.
Dok je Netanjahu bio pod pritiskom Bele kuće da održi ratnu vladu, na koju se gledalo kao na umereniju struju, neki analitičari vide taj potez kao ispunjavanje želje izraelskog premijera da nastavi sa sukobom, čak iako je uklonio Ben-Gvira i ministra finansija Bezalela Smotriča.
Mali ratni kabinet bio je izvor trvenja između Netanjahua i drugih članova, uključujući i pitanje talaca koje Hamas i druge grupe drže u Gazi. Međutim, bio je poprilično revnosan i sastajao se više puta nakon iznenadnog napada 7. oktobra.
Neposredno posle raspuštanja ratnog kabineta, izraelski list Yedioth Ahronoth spekulisao je da će neke ključne odluke sada donositi prošireni Kabinet za bezbednost, koji ponekad broji 50 učesnika, gde dominiraju agresivni stavovi, dajući Netanjahuu više političkog pokrića za nastavak sukoba.
Za to vreme protivnici Netanjahuovih ratnih odluka započeli su nedelju dnevnih demonstracija pozivajući na prekid vatre, dogovor o oslobađanju talaca i vanredne izbore.
Protesti nisu dostigli ogromne razmere kao pre rata, ali su u subotu u Tel Avivu privukle veći broj učesnika od očekivanog. Demonstrantima je emitovana snimljena poruka nedavno spasenog taoca Andreja Kozlova, koji je pozvao vladu da sklopi dogovor kako bi obezbedio oslobađanje preostalih zarobljenika.
“Skoro svake subote uveče su nam prikazivali skupove iz Tel Aviva i Jerusalima. Nisam brojao koliko je ljudi bilo, ali videli smo mnogo“, pričao je Kozlov o tretmanu u zarobljeništvu.
Zorić: Izrael je izgubio vojno, moralno i politički
Odluka Netanjahua da raspusti ratni kabinet moraće da dovede do vanrednih izbora jer je on formiranjem ratnog kabineta barem privremeno ujedinio i poziciju i opoziciju, odnosno kompletno stanovništvo Izraela je preko tog ratnog kabineta stalo iza Netanjahua i svega što on radi u Pojasu Gaze, ocenio je danas pukovnik u penziji Boško Zorić.
“Evidentno je da su izbila prva neslaganja jer se od njega traži da objavi plan šta će biti posle. Strašno je da vi povedete ovakav sukob na ovakvom prostoru sa tolikom vojnom silom protiv Hamasa za koji ne znate ni koliko ih ima i da li je išta uništeno, a da ne znate šta ćete posle, ili da kažete da ćete proterati sve, da će to biti vaša teritorija”, objasnio je on za Tanjug.
Zorić kaže da je evidentno da se svet polako okreće, i dodaje da je Izrael u ovom ratu izgubio i moralno i vojno i politički.
