BEOGRAD – U susret kreiranju budžeta za 2020. i najavljenom povećanju plata zaposlenih u državnoj službi, minimalca, ali i smanjenju poreskih opterećenja za privredu, ekonomisti su oprezni u kalkulacijama koliko će ko dobiti i navode da treba sačekati i stav MMF-a, kao i računicu Ministarstva finansija.
Tema povećanja plata i penzija biće, između ostalih tema, kao i svake jeseni na stolu u razgovorima nadležnih s Misijom MMF-a koja na jesen dolazi u Beograd.
Javni sektor, inače, podrazumeva državne službenike i one koji rade u državnim organima, policijske službenike i one u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjuju propisi o policijskim službenicima, profesionalne pripadnike Vojske, zaposlene u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave, javne agencije, PIO …
Najavljeno je, na primer, da će medicinske sestre moći da računaju na još jednu povišicu od 15 odsto, a kalkuliše se i da zaposleni u javnom sektoru, koji broji više od pola miliona radnika, mogu da očekuju šest ili sedam odsto povećanja…
Profesor na Bankarskoj akademiji Zoran Grubišić, na pitanje Tanjuga za koliko je realno da se povećaju plate ali i penzije za narednu godinu, kaže da je potrebna zaista precizna kalkulacija i to, pre svega, vezana za održivost trenda porasta privredne aktivnosti.
“Treba videti kakva su očekivanja po pitanju stopa privrednog rasta u budućem periodu, ne samo u ovoj godini. Ipak je to trajno povećanje plata i penzija i nikada to ne možete da odredite na osnovu privrednog rasta u jednoj godini da ne biste posle opet morali da smanjujete, pa svaki čas da idete ‘povećaj-smanji”, kaže Grubišić.
On smatra da će se Misija MMF-a saglasiti ako se omogući prostor za rast plata i penzija i navodi da MMF uvek insistira na određenom ciljanom nivou budžetskog deficita koji je oko dva odsto BDP-a.
Povodom najave dodatnog smanjenja poreza i doprinosa na teret poslodavca, profesor Grubišić kaže da će to sigurno značiti u borbi protiv sive ekonomije jer će, smatra, smanjiti otpor nekih poslodavaca koji ulaze u sivu zonu.
On, međutim, naglašava da od računice svakog poslodavca zavisi da li će novac koji uštedi na ovaj način dati radniku ili će zadržati kao profit za sebe.
Svaki sektor u državi očekuje povećanje zarada, privreda smanjenje nameta, a koliko će biti moguće zahvatiti iz državne kase, znaće se tačno nakon analize Ministarstva finansija.
Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković, na primer kaže da će tražiti da plate prosvetnih radnika budu povećane za 14,6 odsto, koliko im je, kaže obećano prošle godine.
On je za Tanjug rekao da prosvetni radnici imaju najmanje plate u javnom sektoru, a najveću kvalifikacionu strukturu i da je potrebno da budu povećane 20 odsto da se izjednače sa ostalima.
“Znamo da je nemoguće da nam povećaju plate za tih 20 odsto, ali tražićemo povećanje od 14,6 odsto, koliko su obećali prošle godine”, naveo je Brajković.
Kako kaže, prosečna plata prosvetnih radnika je na nivou prosečne plate Srbije, čak možda i ispod prosečne.
Podseća da je 110.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i da samo povećanje od jedan odsto državnu kasu košta 960 miliona dinara godišnje.
Da je potrebno sačekati MMF kako bi se znala tačna cifra koliko će ko dobiti, mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
“Predstoji jesenji sastanak sa MMF-om kada se tradicionalno pravi nacrt budžeta za sledeću godinu, to je oktobar, novembar mesec, i mislim da ćemo tada znati koliko će biti povećanje i kome će sledovati”, ukazuje Savić.
Ubeđen je da će povećanja biti, ali koliko i kome, “to je teško reći”.
Nema dilemu, kaže, da će Vlada Srbije morati, ako ne da poveća svima jednake iznose, što do sada nije radila, onda svakako da to uradi za određene sektore.
Smatra da će u tom slučaju, najveće povećanje imati oni kadrovi koji su deficitarni u Srbiji.
Preuzeto: rtv.rs
