Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Ratovi budućnosti se neće voditi zbog nafte, već zbog čipova

Čip

Često se kaže da su tri najveća faktora globalne politike i ratova: nafta, zemlja i religija. Ipak, prema prvom čoveku kompanije Intel, čipovi sve više dobijaju na važnosti.

Prvi čovek kompanije Intel, Pat Gelsinger, je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavio da su lokacije naftnih rezervi definisale geopolitiku u prethodnih 50 godina, a da će sledećih pola veka mnogo važniji faktor biti “gde su tehnološki lanci snabdevanja i gde se prave čipovi”.

Kao dodatak svojim fabrikama u Oregonu, Novom Meksiku i Arizoni, Intel gradi nova postrojenja u Ohaju dok širi svoje međunarodne operacije u Izraelu, Irskoj, Maleziji, Nemačkoj i Italiji. Očekuje se da kompanija investira 20 milijardi dolara u svoje fabrike u SAD, kao i do 90 milijardi u evropske fabrike. Gelsinger kaže da benefite ovih investicija neće osetiti samo Intel, već da će one biti esencijalne za “globalizaciju najkritičnijeg resursa”, dodavši da im je potreban “geografski balansiran i otporan lanac snabdevanja”.

Nestašica poluprovodnika izazvana pandemijom je pogodila gotovo svaki proizvod koji u sebi sadrži čip, uključujući vozila. Posledice ove krize su dovele do toga da SAD donesu CHIPS zakon vredan 280 milijardi dolara, od kojih je 52 milijarde namenjeno subvencionisanju proizvođača čipova. “Ukoliko smo išta naučili iz višegodišnje krize izazvane Kovidom, to je da su nam potrebni otporniji lanci snabdevanja”, rekao je Gelsinger.

Još jedan bitan faktor za diverzifikaciju lanaca snabdevanja poluprovodnika je Tajvan. Izvoz čipova iz ove zemlje, koja snabdeva 50% svetskog tržišta, porastao je za 18,4% prošle godine. Gelsinger je prethodno upozoravao na opasnost oslanjanja na ovu ostrvsku zemlju zbog porasta tenzija između Tajvana i Kine. “Tajvan nije stabilno mesto”, rekao je izvršni direktor 2021. godine. “Peking je poslao 27 ratnih aviona u njihov vazdušni prostor. Da li se zbog toga osećate manje ili više prijatno?”

Tim brigama samo doprinose reči Čena Venlinga, glavnog ekonomiste u kineskom centru za međunarodnu ekonomsku razmenu, koji je prošle godine rekao da Kina mora da zauzme TSMC u slučaju invazije na Tajvan. Kao odgovor na takve pretnje, generalni direktor tajvanskog Biroa za nacionalnu bezbednost je rekao da Kina može da se “dočepa zlatne koke, ali ne i da snese zlatna jaja”, aludirajući na navodne planove da će Amerikanci uništiti njihova postrojenjaukoliko kineska vojska kroči na njihovo tlo.

Tagovi:
Pročitajte još: