Raž je jednogodišnja, retko trajna biljka iz porodice trava. Često se kultiviše kao žitarica, a s obzirom da uspeva na severnim geografskim širinama u severnoj Evropi se od nje proizvodi hleb. Smatra se da poreklo vodi od korovske biljke Secale anatolicum, čije je kultivisanje počelo u jugozapadnoj Aziji. U istočnu Evropu stigla je tek u bronzanom dobu. Raž je član plemena žita i bliko je srodna sa ječmom i pšenicom. Zrna raži se koriste za brašno, ražani hleb, ražano pivo, dvopek, neke vrste viskija, neke vodke, i kao krmno bilje. Raž se isto tako može jesti cela, bilo kao kuvana ražana zrna ili u valjanom obliku, slično valjanom ovsu.
Raž je žitarica i treba je razlikovati od biljke Lolium, koja se koristi za aprilake, pašnjake, i seno za stoku. Posebno je bogata manganom, selenom, kalijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem i cinkom. Sadrži i vitamine B kompleksa, kao i vitamin E. Raž ima relativno malo glutena, što je značajno za one koji su blago osetljivi na ovaj sastojak.
Ova žitarica koja je po svojoj morfološkoj građi i sastavu najsličnija pšenici i obiluje kvalitetnim vitaminima i mineralima.
Raž sadrži manji procenat skroba od pšenice i ima niži glikemijski indeks, pa je posebno pogodna za ishranu dijabetičara. Ražani hleb se obično preporučuje za ishranu dijebatičara. Kao i ostale žitarice bogata je biljnim vlaknima čija korisna svojstva se ogledaju u regulaciji probave, stabilizaciji šećera i pozitivnom uticaju na smanjenje holesterola.
Kao i druge integralne žitarice, raž sadrži biljne lignane, koji se u crevima pomoću crevnih bakterija konvertuju u lignane sisara, a za njih, posebno za jedan poznat kao enterolaktin, smatra se da štite od raka dojke i nekih drugih oblika raka kojima je uzrok prevashodno hormonski, kao i od srčanih oboljenja.
Raž se odlično kombinuje sa ostalim žitaricama ali i mahunarkama.
Sto grama raži sadrži: 344 kcal 10 g bel 6,5 g masti 56 g uglj. hid.
Piše: Vanja
