Roditelja koji viču na svoju decu u pubertetu i ne pomišljaju da ih fizički kazne. Pa ipak, verbalna grubost – koja se definiše kao vikanje, psovanje ili vređanje – na duže staze može biti štetna koliko i fizičko kažnjavanje.
Istraživanje Univerziteta Pitsburg je pokazalo da je većina roditelja u nekom periodu adolescencije svoje dece koristila verbalne disciplinske mere (verbalno kažnjavanje). Ali, malo je proučavanja ispitalo koliko ove mere stvarno mogu da pomognu. Autori ovog istraživanja (sa Univerziteta Pitsburg i Mičigen) su zaključili da grube reči upućene adolescentima umesto da smanje problematično ponašanje, mogu zapravo da ga pogoršaju. Naime, istraživači su utvrdili da su adolescenti koji su doživljavali da se na njih viče ili da se vređaju više patili od potištenosti i više su ispoljavali probleme u ponašanju kao što su vandalizam, asocijalno ili agresvno ponašanje. Dakle, ovo istraživanje ukazuje da verbalna grubost roditelja može da bude štetna po razvoj adolescenata.
Ali, ono što najviše iznenađuje, je sledeće: da se negativni efekti verbalnog kažnjavanja, praćeni u periodu od dve godine, mogu porediti sa negativnim efektima fizičkog kažnjavanja na koje su ukazala druga proučavanja! Docent dr Vang, jedan od autora istraživanja, objasno je: “Iz toga možemo da zaključimo da će rezultati takvog postupanja (vikanja) biti trajni na isti način na koji su to efekti fizičkog kažnjavanja, jer su u dvogodišnjem periodu, u kojem su poređeni, neposredni efekti verbalnog kažnjavanja bili isti kao i efekti fizičkog kažnjavanja”.
Naneta šteta se teško ispravlja
Značajno je i sledeće otkriće: istraživači su utvrdili da “roditeljska nežnost” – odnosno, stepen ljubavi, emocionalne podrške i naklonosti između roditelja i adolescenata – nije smanjila posledice verbalnog kažnjavanja. Osećaj da roditelji višu na dete “iz ljubavi” ili “za njihovo dobro” nije ublažio nanetu štetu, a nije je ublažila ni snaga veze između deteta i roditelja. Pa čak i ako se roditeljima tek povremeno omakne da grubim rečima kažnjavaju dete, i to može da bude štetno, upozorio je dr Vang.
I naravno, po onoj staroj da nevolja nikad ne dolazi sama, ovo istraživanje je ukazalo da su posledice vikanja na decu dvosmerne: roditelji su češće vikali na decu u slučajevima u kojima su deca ispoljavala probleme u ponašanju, a problemi u ponašanju su se češće javljali kod adolescenata koji su bili verbalno kažnjavani. Istraživači su to uporedili sa začarnim krugom. Kod problematične dece, roditelji su češće u iskušenju da budu verbalno grubi prema njima, ali baš ta grubost može da decu gurne u još problematičnije ponašanje.
Šta se preporučuje?
Šta je, dakle, alternativa fizičkom kažnjavanju i vikanju? Autori istraživanja su sugerisali da je preporučljivo sledeće: da roditelji koji bi hteli da promene ponašanje svoje dece u pubertetu razgovaraju sa decom na ravnoj nozi i da im objasne svoje brige i razloge. Naravno, da bi na taj način mogli da razgovaraju sa decom, i roditelji moraju da poseduju značajan stepen samokontrole i praktične mudrosti, a to su stvari koje se, ako ih već nemamo, stiču i razvijaju stalnim radom na sebi.
Preuzeto: Zdravahrana.com
