Vršnjačko nasilje je tema koja se često pominje u medijima. Kako da ga prepoznamo kako da na vreme reagujemo, čija je odgovornost ukoliko se nasilje dešava, kako da zaštitimo dete iili da ga naučimo samozaštiti? Ovo su samo neka od pitanja koja roditelji sami sebi postavljaju, ali i deca.
Mnogi istraživači smatraju da se agresivno ponašanje često poistovećuje sa vršnjačkim nasiljem, i da se oba moraju tretirati na isti način. Međutim, druga grupa istraživača smatra da među njima postoje značajne razlike i da ovi problemi zahtevaju dve suštinske strategije po kojima se mora postupati u datim procesima.
U jednoj školi se desio primer diskriminacije romskog deteta, tačnije jedan od oblika vršnjačkog nasija. Romsko dete je bilo žrtva nasilja, od strane druge dece. Prvo je krenulo sa sitnim oblikom nasilja, kao što su vređanje na nacionalnoj osnovi, odbacivanjem iz društva, zatim je usledilo i gurkanje, uzimanje i bacanje stvari po učionici ili dvorištu. Žrtva, u ovom slučaju romsko dete, se iz straha nije suprostavljalo drugoj deci, niti je pokušao slučaj prijaviti učiteljici ili roditelju. Nakon određenog vremena, učiteljica je primetila ovo neprihvatljivo ponašanje dečaka prema romskom detetu, pokušala je, da s opomenama i pričom promeni ponašanje dece koja su vršila nasilje. Međutim, deca su i dalje nastavljali sa diskriminacijom i ugnjetavanjem romskog deteta. Zatim je slučaj prijavljen roditeljima te dece, školi i ustanovama koji su odgovorni za ovaj vid problema.
Portal 025.rs se uključio u borbu protiv vršnjačkog nasilja na teritoriji opštine Sombor. Kada je u pitanju vršnjačko nasilje, iz prakse se dolazi do zaključka da odrasli (roditelj, nastavnik, učitelj), veoma često savetuju decu da ignorišu drugo dete, kada ga ono provocira. Staviti dete u poziciju da trpi je veoma veliki rizik i toga roditelji, nastavnici, učitelji moraju da budu svesni.
Projekat podržan od gradske uprave Sombor
