Novo proučavanje instituta Maks Plank utvrdilo je da tri različite vrste meditacije menjaju različite oblasti u mozgu – za pažnju, saosećanje, odnosno objektivno razumevanje.
U ovom proučavanju su učesnici, starosti od 20 do 55 godina, po tri meseca vežbali tri različita treninga meditacije, tako da je proučavanje trajalo ukupno 9 meseci.
Prvi trening je nazvan “prisustvo” i bio je veoma sličan meditaciji sa usredsređenjem na prisustvo sada i ovde, što je jedna drevna praksa koja je poslednjih godina intenzivno proučavana (neki je zovu i “majndfulnes”). Trening se sastojao u tome da učesnici nauče da fokusiraju svoju pažnju, vraćajući je na objekat fokusiranja kad god odluta, i da prate svoj dah i telesne senzacije.
Drugi trening je nazvan “saosećanje” i bio je usmeren da pojača saosećanje i samilost prema drugima; ispitanici su učili da razviju meditaciju “ljubav-ljubaznost” (ili metta, što je budistički oblik meditacije).
Poslednji je bio trening “tačka gledišta”. U ovoj meditaciji fokus je bio da se bez prosuđivanja posmatraju sopstvene misli i poboljša razumevanje tačke gledišta iz koje svet posmatraju drugi (što je slično budističkoj vipasani).
Istraživači su hteli da vide da li će svaki od tih metoda dovesti do povećanja zapremine odgovarajućih delova mozga. I zaista su to i utvrdili, kad su nakon treninga skenerom ispitali mozgove učesnika. Trening “prisustva” bio je povezan sa povećanom debljinom u anteriornom prefrontalnom korteksu i anteriornom cingularnom korteksu, za koje se zna da su snažno povezani sa pažnjom. Trening saosećanja bio je povezan sa povećanom debljinom u regionima mozga za koje se zna da učestvuju u emocijama društvenog karaktera, kao što je saosećanje. A trening perspektive je bio povezan sa oblastima koje su uključene u razumevanje mentalnog stanja drugih, i što je zaista interesantno, sa inhibiranjem sopstvene tačke gledišta.
Zaključak je bio da razne vrste meditacije mogu biti moćno oruđe da se razviju upravo oni tipovi inteligencije koji su najpotrebniji u savremeno doba. “Sa rastućom globalizacijom, međusobnom povezanošću i kompleksnošću našeg društva, veštine kao što su… empatija, saosećanje, uživljavanje u perspektivu druge osobe, omogućuju da bolje razumemo osećanja i perspektivu drugih ljudi, što je suštinski važno za uspešnu saradnju”, prokomentarisali su istraživači.
Ovo je bio sa naučne strane zaista uzbudljiv eksperiment, zato što je pokazao kako meditacija opipljivo menja naše sposobnosti, i to u zaista kratkom vremenskom periodu, kao i da se to može objektivno izmeriti.
Preuzeto: Zdravahrana.com
