Dete počinje da se igra već u prvoj godini života, oko četvrtog meseca starosti. U tom periodu dete istražuje okolinu putem svojih čula. Ono posmatra svet oko sebe, veselo gleda šarene boje zvečke, osluškuje zvukove koje ona proizvodi, stavlja zvečku u usta, trese, baca je na pod, istražuje šta sve može da radi s njom. Stalnim posmatranjem, baratanjem i istraživanjem predmeta dete gomila svoja iskustva, više uči o određenom predmetu i njegovom funkcionisanju. Postepeno uočava da kocke ne mora da baci samo na pod, već od njih može da sagradi toranj, da autić može da vozi po podu, da bojicom može da ostavi trag na papiru i sl.
Oko druge godine pa nadalje dete počinje da razvija simboličku igru. Sposobnost zamišljanja i maštanja omogućavaju da stvari i predmeti za njega poprime neko drugo značenje. Tako olovke postaju kašike kojima se hrani meda, leteće kocke postaju avioni, običan papir postaje novac u igri dućana i sl. Kako dete odrasta, simbolička igra postaje sve zastupljenija i kompleksnija. Dete počinje da imitira uloge iz svakodnevnog života. Počinje da se pretvara da je policajac, doktor, frizer, roditelj, sestra, brat i sl.
Kasnije dete igra uloge koje lično nije iskusilo, na primer pretvara se da je gusar, vanzemaljac, čarobnjak i sl. Putem simboličke igre dete razvija maštu, stvara ideje za rešavanje problema, poboljšava govorno izražavanje, prerađuje svoja emocionalna iskustva, uči da se uživljava u tuđu perspektivu i razvija svoje socijalne veštine.
Nakon pete godine deca sve češće pokazuju interes za učestvovanje u različitim igrama s pravilima. Primer takvih igara su žmurke, razna takmičenja, igre kartama, igra memorije, itd. Deca putem ovakvih igara uče da se nose s uspehom i neuspehom, da poštuju pravila i sarađuju s drugim igračima.
Kako se igrati?
U današnjem svetu sve se događa ubrzanim tempom. Roditelji mnogo vremena provode na poslu, imaju dosta obveza kod kuće i sve manje vremena provode u slobodnoj igri s decom. Stoga je vrlo bitno da dragoceno vreme s decom provedete na što kvalitetniji način. Za početak, pokušajte da se opustite zajedno s vašim detetom – isključite televizor, zaboravite na ručak koji trebate da napravite, posao koji treba da obavite. Sednite na pod, “spustite”se na detetov nivo i započnite veselu igru s njim. Posmatrajte šta vaše dete radi, šta voli i pratite njegov interes u igri. Ne namećite svoja pravila, već se pridružite njegovim.
Komentarišite aktivnost deteta, opisujte šta radi i na taj način jačajte govorne sposobnosti vašeg deteta. Istraživanja su pokazala da dete najbolje uči kada mu opisujete predmet njegovog interesa. Proširujte igru raznim pitanjima, poput: “Šta ćemo praviti od ovih drvenih kocaka? Kako ćemo napraviti dvorac? Gde ću staviti ovu crvenu kocku? Ko živi u ovom predivnom dvorcu? Kako izgleda princeza?”. Pretvarajte se, glumite raznorazne uloge, koristite afekt, podstaknite dečiju maštu, podstaknite dete na rešavanje problema u igri (npr. pretvarajte se da ste princeza koju treba spasiti). Uspostavite što bolju interakciju s vašim detetom i pobrinite se da oboje uživate u njoj.
Mnoge igračke na tržištu su loše dizajnirane pa dete često više interesuje sama ambalaža u kojoj je stigla plastična lutka ili vozić. Kutija može da bude mnogo zabavnija jer podstiče maštu, ona može da bude brod, auto, šešir, lonac za kuvanje. Stoga nastojte da birate igračke koje nude više mogućnosti, koje se mogu da se rastavljaju, sastavljaju, koje podstiču dete na istraživanje i maštanje.
Preuzeto: Yumama.com
