Šta je emocionalna inteligencija i zašto je važna?
U poslednje vreme sve više imamo prilike da čujemo pojam Emocionalna inteligencija (EI), ali nismo najbolje upoznati sa njenom definicijom i onim šta tačno podrazumeva. Sve češće se emocionalnoj inteligenciji pripisuje jednaka važnost kao i opštoj inteligenciji (IQ), a vode se debate i o njenoj prevlasti u odnosu na sve druge.
Emocionalna inteligencija je skup emocionalnih veština koje nam omogućavaju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i shvatanju i poboljšanju samoga sebe (Daniel Goleman). Dakle, ona je skup sposobnosti vezanih za afektivnu sferu života koji ukazuje na emocionalnu zrelost pojedinca. Podrazumeva sposobnost prepoznavanja osećaja i emocija, njihovog identifikovanja i razumevanja, kao i mogućnost kontrolisanja i korišćenja emocija za postizanje ciljeva i ostvarenje želja. Ovako objašnjena emocionalna inteligencija ima značajnu ulogu u čovekovom duševnom dobrostanju.
Često se nailazi na poistovećivanje emocionalne inteligencije sa socijalnom, ali dobro razumevanje onoga šta svaka od njih podrazumeva, dovodi do zaključka da se one međusobno prožimaju, ali su svakako različite
Nakon Golemanove, najčešće se nailazi na definiciju emocionalne inteligencije koja kaže da je ona sposobnost opažanja, asimilacije, razumevanja i upravljanja emocijama.
Odnosno, emocionalna inteligencija uključuje:
Prepoznavanje emocija, uočavanje i izražavanje emocija
Korišćenje emocija, tj sposobnost prizivanja ili generisanja željenih emocija radi boljeg razmišljanja i odlučivanja
Razumevanje emocija i interpretacija emocija
Upravljanje emocijama odnosno regulisanje emocija zarad postizanja emocionalnog i interlektualnog razvoja (emocionalna kontrola)
Nakon dobrog razumevanja emocionalne inteligencije, dolazimo do zaključka da, kada je dobro razvijena, dovodi do funkcionalne osobe dobrog duševnog stanja. Kako bi veštine emocionalne inteligencije dobro savladali , važno je krenuti na vreme, odnosno u detinjstvu. Uloga roditelja je presudna u oformljavanju i razvijanju emocionalne inteligencije kod dece. Svi smo modeli svojoj deci, u svakom kontaktu i interakciji sa detetom, pruža nam se mogućnost da detetu pokažemo i naučimo ga emocionalnim veštinama. Važno je upamtiti da deca više uče gledajući nas šta i na koji način radimo. Naizgled, najlakši način je da postanemo onakvi kakvim želimo da postanu naša deca. Međutim, ne treba se bojati grešaka ako iz njih znamo da učimo. Na taj način, pokazujemo deci da niko nije imun na neuspeh, kako da se nose sa njim i na koji način da krenu ispočetka.
Smernice za razvoj emocionalne inteligencije kod dece
1. Naučite da prepoznate osećaje. Uočite kako se u kom momentu osećate i pre svega naučite da prepoznate emocije koje se kriju u vama. Često se zapitajte „kako se osećam?”, a ako osećate čitav niz različitih emocija, razlučite ih i rangirajte. Ali potrudite se da ne preuveličavate, ni minimizujete, već ostanite realni jer će vam to kasnije pomoći da se suočite sa njima.
2. Preuzmite odgovornost. Nemojte tražiti u drugima objašnjenja za ono što osećate. Prepoznajte ono što osećate i pokušajte da razumete zbog čega to osećate. Ponekad je veoma teško priznati da smo, na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija “nije poželjna” ili nam je neprijatno što se tako osećamo. Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kada na to ne budemo pripremljeni.
3. Predvidite svoje osećaje. Naučite unapred da predvidite kako ćete reagovati nakon određenog događaja ili akcije. Izbegavajte da radite stvari koje će inspirisati negativne osećaje. Ovo najviše zavisi od činjenice koliko dobro poznajete sami sebe. Važno je da znate šta u kom momentu možete od sebe da očekujete. Ako ovo nije slučaj, nećete moći da predvidite emociju i dolazite u situaciju da se nepotrebno izložite neprijatnim situacijama.
4. Pitajte druge kako se osećaju. Ne možete znati kako se neko oseća ako ih ne pitate. Morate prvo razumeti osobe da biste mogli saosećati s njima. Slušajte ih pažljivo i bez predrasuda. Ovo će vam, osim toga što ćete upoznati druge, pomoći da upoznate sami sebe. Nekada je moguće da uvidite gde drugi greše i izbeći da ponovite istu stvar.
5. Budite manje osetljivi.Ako neko kaže nešto s čim se ne slažete, nemojte se odmah povlačiti ili napadati. Ovakve reakcije govore o tome da niste naučili da se nosite sa kritikama. Umesto toga, zahvalite na iskrenosti i usredsredite se na vrednosti njihovih komentara. Kritike vrlo često mogu biti koristan vodič za menjanje pogrešnog ponašanja. Naravno, važno je znati čije i koje kritike treba prihvatati i vrednovati.
6. Probleme sagledajte u celosti. Važno je shvatiti da neke probleme ne posmatramo kao katastrofalne. Vrlo često, određena stvar deluje katastrofalno u određenom momentu, dok već sutra ili za neko vreme ona prestaje da ima jednaku važnost, a vrlo često se njena važnost i potpuno gubi. Dakle, pokušajte da umanjite ili čak iskorenite impulsivnost u svom ponašanju i naučite da ,,izbrojite do deset“.
