Seizmički signal koji je detektovan širom sveta prošlog septembra tokom devet dana može se povezati sa zarobljenim cunamijem izazvanim odronom u udaljenim fjordovima Grenlanda. Klimatski naučnici kažu da se čini da je odron izazvan otapanjem glečera – fenomenom koji postaje sve uobičajeniji usled klimatskih promena.
Naime, čak devet dana zaredom senzori širom sveta registrovali su isti ritmični potres koji se ponavljao na svakih 90 sekundi, redovno kao otkucaji srca.
Naučnici koji su posmatrali svoje senzore bili su zbunjeni. Seizmički signal nije delovao kao zemljotres – a osim toga, kakav to tremor udara Zemlju u intervalima od jedne i po minute tokom više od nedelju dana?
Ubrzo su istraživači širom sveta podelili svoje teorije u globalnom grupnom četu. Tim u Danskoj imao je jedan važan trag – izveštaj o odronu u udaljenim fjordovima Grenlanda. Satelitske slike su ubrzo pokazale ono što je izgledalo kao oblak prašine koji se prostire nad dolinom u udaljenom fjordu Dikson, prenosi “France24”.
Pogled na slike pre i posle događaja otkrio je čitavu priču.
Dvadeset pet miliona kubnih metara stene skliznulo je sa planine u ledenu vodu, izazivajući talasnu silu široku 200 metara koja je odjekivala preko fjorda. Zarobljen u zavojima i okretima vodotoka, mega-cunami, odnosno talas visok sedam metara, udarao je napred-nazad između golih kamenih zidova devet dugih dana, izazivajući seizmičke fleksije koje su aktivirale senzore na drugoj strani Zemlje.
Stefan Hiks sa Univerzitetskog koledža u Londonu, jedan od naučnika uključenih u višemesečno istraživanje, rekao je za BBC da odroni ovakve vrste postaju sve češći kako se glečeri tope pod težinom planina koje su podržavali.
“Nikada nismo videli tako masovno kretanje vode tokom dugog perioda”, rekao je on i nastavio:
“Taj glečer je podržavao ovu planinu, a postao je toliko tanak da je jednostavno prestao da je drži. To pokazuje kako klimatske promene sada utiču na ova područja”
Julijen Strov, profesorka polarnog modeliranja i posmatranja na Univerzitetskom koledžu u Londonu rekla je da sudbina svetskih glečera ima smrtonosne posledice.
“Ako veliki glečeri propadnu i padnu u okean, ili u ovom slučaju, odron izazvan kolapsom glečera, mogu se takođe aktivirati cunamiji. Ovde u Šamoniju, gde trenutno živim, topljenje glečera dovodi do gubitka života zbog lavina…. Jezera koja se formiraju od glečera takođe mogu da se probiju, uzrokojući poplave nizvodno”, rekla je.
Ostaci poslednjeg Ledenog doba Zemlje, kada su slojevi leda pokrivali delove planete, danas glečeri, povukli su se u hladne polarne regione pre oko 10.000 godina. Tokom poslednjih nekoliko decenija, brzina kojom se ovi glečeri smanjuju dramatično se ubrzala – što je jedna od najvidljivijih posledica, kažu klimatski naučnici, rastućih globalnih temperatura izazvanih ljudskom klimatskom krizom.
“Glečeri igraju važnu ulogu u vodnim resursima širom sveta, a danas se svi glečeri tope kao odgovor na klimatske promene”, rekla je Strov.
“Na Grenlandu i Antarktiku, glečeri ispuštaju kopneni led u okeane, što doprinosi porastu nivoa mora. Tako, gubitak mase glečera utiče na zajednice širom sveta koje se oslanjaju na njih za svežu vodu i dodatno podižu globalni nivo mora, utičući na priobalne zajednice”
Od kraja 20. veka, količina gubitka leda sa stotina glečera koje prate klimatski naučnici meri se u stopama umesto u inčima. U odnosu na 1970. godinu, glečeri u ovoj referentnoj mreži izgubili su nešto više od 26 stopa ekvivalentnog sadržaja vode do 2023. godine.
Strov je rekla da je rastuća stopa kojom se svetski glečeri smanjuju, fragmentiraju ili potpuno nestaju još jedan podsetnik na hitnu potrebu da se smanje emisije ugljen-dioksida.
“Naravno, potrebno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte jer je to glavni uzrok topljenja leda širom sveta ovih dana. To će zahtevati snažno političko liderstvo, koje svet izgleda i dalje nema”, rekla je ona.
