Inženjeri univerziteta MIT razvili su ultratanki zvučnik koji može da pretvori bilo koju površinu u kvalitetan aktivan izvor zvuka.
Jedan od autora rada je Beograđanin, Vladimir Bulović.
Da li ste ikada poželeli da vaše zidne tapete ispuštaju najveće hitove Slavka Banjca?
Nismo ni mi, ali ne zato što imamo nešto protiv Slavka Banjca, već zato što, kao ni vi, nismo znali da je ovako nešto moguće – sve do sad.
Tanki materijali koji ispuštaju zvuk nisu ništa novo. Ipak, većina tankoslojnih zvučnika dizajnirana je da bude samostalna, jer se materijal mora slobodno savijati kako bi proizveo zvuk. Postavljanje ovih zvučnika na površinu ometalo bi vibracije i njihovu sposobnost stvaranja zvuka.
Kako bi savladao ovaj problem, tim MIT-a preispitao je dizajn tankoslojnog zvučnika. Umesto da ceo materijal vibrira, njihov dizajn se oslanja na male kupole na tankom sloju pijezoelektričnog materijala od kojih svaka vibrira zasebno. Ove kupole, izuzetno male širine, nalaze se između slojeva na vrhu i dnu filma koji ih štite od montažnih površina, a istovremeno im omogućavaju da slobodno vibriraju. Isti slojevi štite kupole od habanja i udara tokom svakodnevnog rukovanja, povećavajući trajnost zvučnika.
Ovaj tankoslojni zvučnik proizvodi zvuk minimalnog izobličenja, dok koristi delić energije potrebne tradicionalnim zvučnicima. Zvučnik veličine ruke, koji je tim demonstrirao, a koji je težak otprilike kao novčić, može generisati zvuk visokog kvaliteta, bez obzira na koju površinu je film pričvršćen.
“Izuzetan je osećaj uzeti nešto što izgleda kao tanak list papira, pričvrstiti dve kopče na njega, priključiti ga u ulaz za slušalice na računaru i čuti zvukove koji iz njega izviru. Može se koristiti bilo gde. Za pokretanje je potrebno samo malo električne energije“, kaže Vladimir Bulović, profesor elektrotehnike i kompjuterskih nauka na univerzitetu MIT i jedan od autora rada.
Prikazana tehnologija je skalabilna. To znači da bi se ovi zvučnici mogli proizvoditi na velikim površinama, poput tapeta za prekrivanje zidova, automobila ili enterijera vazduhoplova. Mogli bi da vidimo primenu ove tehnologije kao izvor trodimenzionalnog zvuka u bioskopima ili u tematskim parkovima, a budući da zahteva malu količinu energije za rad, čak 10 puta manju od tradicionalnih zvučnika, vrlo je prikladna za aplikaciju na pametnim uređajima, gde je trajanje baterije ograničeno.
Da svrha ovih ultratankih zvučnika nije samo impresivna zabava, vidimo i po tvrdnjama tima.
Tankoslojni zvučnik mogao bi da osigura aktivno poništavanje buke u bučnim okruženjima, kao što je pilotska kabina aviona, proizvodeći zvuk iste amplitude, ali suprotne faze i time neutralisati neželjene zvukove. “Uređaj bi takođe pomoću ultrazvuka mogao da otkrije gde čovek stoji u prostoriji, kao što rade slepi miševi pomoću eholokacije, a zatim oblikovati zvučne talase da prate osobu dok se kreće. Mogućnosti korišćenja ove tehnologije su neograničene“, kaže Bulović.
Ko je Vladimir Bulović?
Vladimir Bulović je rođen u Beogradu. Zemlju je napustio 1984. godine i u Njujorku završio srednju školu. Više obrazovanje stekao je na prestižnom univerzitetu Prinston, gde je i doktorirao.
Zaposlio se na univerzitetu MIT 2000. godine, gde danas radi kao profesor elektrotehnike i kompjuterskih nauka i šef je katedre “Fariborz Masi” za nove tehnologije. Vodi program Tata GridEdge i osnivač je MIT.nano, objekta za istraživanje i testiranje nanotehnologija koji se prostire na 20000 kvadratnih metara.
Autor je preko 250 istraživačkih radova i izumitelj više od 100 patenata.
Zbog svoje strasti prema predavanju, Bulović je nagrađen stipendijom Mekvikar, najvišom stipendijom MIT-a.
Preuzeto: smartlifemondo.rs
Foto: YouTube/ Massachustts Institute of Tehnology
