Heljda je namirnica bez glutena, dobar je izvor ugljenih hidrata, proteina i vlakana. Iako mnogi to misle, heljda nije proizvod od žitarica ni pšenice. To je plodno seme koje potiče od biljke heljde.
Ona pripada grupi namirnica koje se obično nazivaju pseudocerealijama, tj. semenkama koje se konzumiraju slično žitaricama, ali ne rastu iz trave kao druge žitarice.
Seme heljde postalo je popularna zdrava namirnica zbog bogatstva hranljivim materijama i antioksidantima, zbog čega neki smatraju da je heljda superhrana. Heljda je namirnica bez glutena, dobar je izvor ugljenih hidrata, proteina i vlakana.
Šolja heljde sadrži sledeće hranljive sastojke:
Kalorije – 583 kcal
Proteini – 22,5 grama
Vlakna – 17 grama
Natrijum – 1,7 grama
Ugljeni hidrati – 122 grama
Masti – 5,78 grama
Heljda sadrži više minerala, poput mangana, magnezijuma i gvožđa, od mnogih klasičnih žitarica poput pirinča ili kukuruza. Takođe se dobro apsorbuje posle kuvanja, zahvaljujući relativno niskim nivoima fitinske kiseline, koja je uobičajeni inhibitor apsorpcije minerala koji se nalazi u žitaricama.
Zašto je heljda dobra?
Nutricionisti smatraju da je heljda zdrava alternativa pšenici zbog većeg sadržaja antioksidanata i manje kalorija u odnosu na ostale žitarice.
Ljudi koji redovno konzumiraju heljdu uživaju u raznim zdravstvenim prednostima koje ona pruža. Ovo su četiri glavne zdravstvene koristi koje ćete primetiti kada počnete redovno da konzumirate heljdu:
Poboljšava zdravlje srca
Heljda sadrži jedinjenja zdrava za srce kao što su rutin i vlakna. Studija objavljena u časopisu „Food Research International“ otkrila je da je među pseudocerealijama heljda jedini izvor rutina, snažnog antioksidansa koji se koristi za pomoć u boljoj cirkulaciji krvi.
Rutin ima sposobnost da spreči stvaranje krvnih ugrušaka, što može da umanji rizik od razvoja stanja kao što su moždani ili srčani udar.
Heljda je takođe dobar izvor dijetalnih vlakana. Ljudi čija se ishrana bazira na ovim vlaknima manje je verovatno da će razviti srčane bolesti. Vlakna to rade smanjujući i krvni pritisak i holesterol, koji predstavljaju dva faktora u određivanju zdravlja srca.
Poboljšava varenje
Dijetalna vlakna u heljdi podržavaju probavni sistem pomažući hrani da se kreće kroz probavni trakt i dodaje masu stolici. Studija objavljena u časopisu „Gastroenterology Review“ takođe je pokazala da dijetalna vlakna mogu da smanje rizik od upalnih oboljenja creva.
Kontroliše šećer u krvi
Heljda je izvor složenih ugljenih hidrata. Ovim ugljenim hidratima treba duže da se probave, što zauzvrat ima manje neposrednog uticaja na nivo šećera u krvi. Zbog toga se šećer u krvi sporo podiže i ostaje stabilan duži vremenski period.
Uz to, ovi ugljeni hidrati takođe pomažu u upravljanju dijabetesom. Izveštaj objavljen u časopisu „The New England Journal of Medicine“ utvrdio je da ishrana bogata vlaknima, puna složenih ugljenih hidrata, pomaže poboljšanju kontrole glikemije i smanjenju hiperinsulinemije, tj. nenormalno visokog nivoa insulina u organizmu.
Pomaže u kontrolisanju telesne težine
Studija objavljena u “The American Journal of Clinical Nutrition” utvrdila je da protein ima ključnu ulogu u regulaciji telesne težine. Istraživači su ovaj nalaz povezali sa sitošću nakon obroka.
Hrana koja povećava sitost može sprečiti glad duži vremenski period, efikasno smanjujući ukupni unos kalorija koje čovek pojede dnevno. Nalazi pokazuju da hrana sa visokim sadržajem proteina poput heljde uglavnom povećava sitost više od ugljenih hidrata ili masti. Međutim, istraživači su takođe primetili da porast unosa proteina u ishrani treba da prati fizička aktivnost i kontrolisana ishrana.
Preuzeto: republika.rs
