Do sada smo već naučili šta je tačno El Ninjo, globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana.
Ali, laicima ova definicija možda i dalje ne znači mnogo ili, bar, deluje naivno; El Ninjo je, zapravo, veća pretnja nego što deluje.
Naučnici, pritom, intenzivno rade na pronalaženju rešenja za “upravljanje” klimatskim promenama, a morski biolog Tarin Foster kaže da su korali i grebeni “zaista poseban deo sveta”.
– Nema palmi ili bujne vegetacije. Ali, kada jednom uđete u vodu, vidite sve ove tropske vrste korala i riba – kaže on.
Korali su, inače, životinje, koje se uglavnom nalaze u tropskim vodama, sastavljene od višećelijskih organizama zvanih polipi.
Rastu veoma sporo i prave tvrdu spoljašnju školjku, tako što izvlače kalcijum karbonat iz morske vode, a zatim se spajaju kako bi napravili veće kolonije. Koralni grebeni mogu pokrivati samo 0,2% morskog dna, ali pružaju stanište za više od četvrtine morskih vrsta.
Međutim, osetljivi su na toplotu i zakiseljavanje, pa su poslednjih godina, kako su se okeani zagrevali i postajali kiseliji, korali postali ranjivi na bolesti i umiranje.
Korali “pod stresom” postaju beli, što je proces poznat kao beljenje, čemu je Foster bila svedok iz prve ruke.
Prema Globalnoj mreži za praćenje koralnih kolutova, povećanje temperature vode od 1,5 stepeni moglo bi dovesti do gubitka između 70% i 90% svetskih grebena. Neki naučnici čak misle da će do 2070. godine korali potpuno nestati.
– Klimatske promene su najveća pretnja koralnim grebenima širom sveta – kaže Keti Pejdž sa Australijskog instituta za morske nauke, piše BBC.
Foster je, između ostalog, osnovala startap firmu pod nazivom “Coral Maker” i nada se da će joj saradnja sa inženjerskom firmom “Autodesk” (sa sedištem u San Francisku) dodatno ubrzati proces.
Naime, njihovi istraživači su obučavali veštačku inteligenciju da kontrolišu kolaborativne robote (kobote), koji blisko sarađuju sa ljudima.
– Neki od ovih procesa u razmnožavanju korala su samo ponavljajući zadaci biranja i postavljanja, i idealno su prikladni za robotsku automatizaciju – tvrdi gospođa Foster.
Drugim rečima, roboti se obučavaju da ožive korale, tako da prepoznaju njihove fragmente i kako da rukuju s njima, budući da je svaki komad korala je različit, čak i unutar iste vrste.
