Roditelji igraju nezamenjivu ulogu u vaspitanju svoje dece, ali ponekad im mogu naneti više štete nego koristi, a da toga nisu ni svesni.
U slučaju dece koja imaju problema sa anksioznošću, postoje neke stvari koje roditelji rade a koja im zapravo otežavaju ionako teško detinjstvo. Naravno, oni to ne rade namerno, ali ipak šteta postoji. Zato je važno da se svaki problem otkrije na vreme i popravi…
1. Zaštitnički su nastrojeni
Sasvim je normalna i prirodna stvar da roditelji štite svoju decu, ali ponekad znaju da pređu granicu. Preterano zaštitnički stav može da dovede do toga da deca postanu nesposobna da se suoče sa izazovima. Ako već od najranije dobi nauče da roditelji sve rade umesto njih, neće biti sposobni da se uhvate u koštac sa problemima spoljnog sveta. U tom slučaju dolazi do razvijanja anksioznosti jer nisu naučili da se nose sa stresom. no što bi trebalo da urade jeste da se opuste i puste decu da se sami izbore sa svojim problemima. Jedino tako će imati dete sa dovoljno samopouzdanja, koje će se uvek znati da se izbori za sebe.
2. Kritikuju
Roditelji često imaju prevelika očekivanja te tako deci stvaraju pritisak da budu savršena. Uz stalno kritikovanje, deca lako razvijaju anksioznost pa su u stalnom strahu od reakcije svojih roditelja. Osećaju se nedovoljno dobrim što negativno utiče na njihovo samopouzdanje. Roditelji, s druge strane, ne shvataju šta rade svojoj deci, pa smatraju da im kritikovanjem zapravo pomažu da budu bolja verzija sebe. Umesto kritike, roditelji bi trebalo da pohvale napore svoje dece i da ih podstaknu da uče iz svojih grešaka. Tako će shvatiti da zaista nije bitno da budu savršeni, nego da stalno napreduju i uče kroz iskustvo.
3. Ne pokazuju emocije
Roditelji ponekad zanemaruju pokazivanje emocija svojoj deci, što im ostavlja posledice u daljem razvoju. Dokazano je da otvorena komunikacija o osećajima pozitivno utiče na emocionalnu inteligenciju kod dece. Majke i očevi često ne pridaju važnost ovome, jer smatraju da se njihova ljubav podrazumeva, ali istina je malo drukčija. Deci treba pokazivati ljubav kako bi se osećali sigurno i voljeno. Osim toga, treba ih slušati bez osuđivanja te ih ohrabrivati da vam se povere bez obzira na to koliko su njihovi problemi mali.
4. I sami su anksiozni
Roditelji su najveći uzori svojoj deci, koja često kopiraju njihovo ponašanje. Ako, na primer, roditelji sami pokazuju znakove anksioznosti, deca to mogu da usvoje kao normalno ponašanje. Takva deca mogu da pokazuju znakove stalne zabrinutosti bez razloga, da izbegavaju nepoznate situacije, osećaju strah od bilo kakve promene… Ove stvari im nažalost otežavaju detinjstvo i ne dopuštaju im da se opuste i uživaju u najlepšim godinama svog života. Ako primetite da vaša deca počinju da ispoljavaju ovakve znakove, što pre bi trebalo da potražite stručnu pomoć i za sebe i za njih, prenosi portal Bljesak.Info
5. Ne pokazuju podršku
Ovo je najgora stvar koju roditelji anksiozne dece rade a da toga nisu ni svesni. Nedostatak podrške i razumevanja od strane roditelja može značajno da utiče na detetovu emocionalnu dobrobit. Oni ponekad nisu ni svesni koliko njihove mališane to boli, te da im taj osećaj neprihvaćenosti i usamljenosti može izazvati anksioznost. Ako ste i sami kao roditelji pogrešili i postali svesni svoje greške, počnite da je ispravljate na vreme. Vaša roditeljska dužnost je da budete bezuslovna podrška svojoj deci bez obzira na njihove postupke. Pokažite im da ih volite i razumete i da mogu da računaju na vas bez obzira u kakve probleme upadnu.
6. Upoređuju ih s drugom decom
Upoređivanje s drugom decom neće pomoći da se vaša deca poprave. Takav pristup će im samo stvoriti osećaj manje vrednosti i nesigurnosti koje će se teško rešiti. Ako stalno svom detetu govorite kako, na primer, njihov prijatelj dobro uči i da bi trebalo da se ugleda na njega, vaše dete neće zamrzeti vas. Ono će zamrzeti sebe. Počeće da se povlači u sebe i ostaće bez imalo samopouzdanja. Mnogi roditelji ne znaju koliko ovakav stav može da utiče na dete, ali treba da zapamtite – svako je individua za sebe. Možda imate talentovano dete, ali svojim pravilima i ponašanjem ga sprečavate da zablista.
7. Prekomerna kontrola
Ako roditelj kontroliše svaki deo detetovog života, nesvesno mu poručuje da ono nije dovoljno sposobno da samo donese odluku. To se odnosi na biranje prijatelja, hobija te raznih dečjih aktivnosti. Ovakvim ponašanjem dete može da stvori utisak da nema potrebe da se samo trudi, jer će roditelj uvijek doneti odluke umesto njega. Ali, doći će trenutak kada će dete morati samo da donosi neke odluke i u tom trenutku će se potpuno izgubiti, neće biti pripremljeno. Tako će se razviti anksioznost koja će mu otežavati normalan život. Zbog ovakvih situacija, svaki roditelj treba da pusti dete da samo odlučuje o stvarima koje se tiču njega, usmeravajući ga ako krene u pogrešnom smeru.
Prepoznavanje određenih stvari koje roditelji anksiozne dece rade je ključno za rešavanje ovog problema. Uz trud i osvešćenost svakog roditelja, kao i odvajanje vremena, sva pogrešna ponašanja mogu da se poprave. Vaša dužnost kao roditelja jeste da stvorite prijatno okruženje u kojem će se vaša deca osećati voljeno, sigurno, cenjeno, kako bi bili sposobni da se sami suoče sa životnim izazovima.
