Više od polovine Rusa (53%) smatra da prve razgovore sa decom o finansijama treba voditi u uzrastu od 7 do 10 godina. Još 28 odsto smatra da bi obrazovanje o novcu trebalo da počne još ranije – od 4. do 7. godine, a 11 odsto ispitanika smatra da bi razgovori o novcu trebalo da počnu između 10 i 13 godina. Samo 8% je reklo da je odgovarajuća starost 13 godina ili više. Ovo je postalo poznato iz studije finansijskog tržišta Sravni.ru, čije je rezultate proučavala Rossiiskaia Gazeta.
Kako je u razgovoru sa RG primetio Mihail Sergejčik, rukovodilac projekta NIFI Ministarstva finansija Rusije „Moje finansije.RF“, osnovne veštine u rukovanju finansijama moraju se usađivati detetu kroz jednostavne i razumljive stvari. Efikasan način da naučite kako da broji svoj novac, planira potrošnju i uštedi je da dodelite džeparac, smatra on.
„Prva iskustva sa ličnim finansijama deteta obično se javljaju u osnovnoj školi (za užinu, prevoz i male troškove) – tako da je trošenje novca vizuelno jasnije i zajedno razgovaramo o tome gde je tačno novac „otišao“ i kako da se ubuduće mudrije troši i naprotiv, hvalimo sve dobre finansijske odluke“, naglasio je Sergejčik.
Prema istraživanju Sravni.ru, skoro polovina ispitanih (45%) priznala je da redovno razgovara sa svojom decom o finansijskoj pismenosti. Druga trećina ispitanika (32%) povremeno razgovara sa decom na temu finansija, 8% to radi izuzetno retko, a 15% nikada.
Istovremeno, više od polovine ispitanika (55%) podučava decu finansijskoj pismenosti kroz savete o rukovanju novcem. Još 14% je reklo da uključuje decu u proces kupovine, 5% igra ekonomske igre sa decom, a 2% govori o principima preduzetništva. 24% je navelo da ne podučavaju svoje dete posebno finansijskoj pismenosti, ali su spremni da odgovore takva na pitanja ako se pojave.
Pored toga, tačno polovina ispitanika je istakla da svojoj deci redovno daje džeparac. 31% daje novac deci ponekad, 8% – izuzetno retko, a 11% ne daje uopšte. Istovremeno, 37% ispitanika je navelo da njihova deca štede džeparac za velike kupovine. Deca 31% ispitanika troše novac na kupovinu slatkiša, 11% na školske troškove i obroke, 4% na plaćanje pristupa onlajn resursima. A samo 17% ispitanika ne prati potrošnju svog deteta.
Studija takođe primećuje da je 56% ispitanika izjavilo da njihova deca i dalje štede novac u klasičnoj kasici-prasici, 24% – da dete štedi na bankovnom računu ili depozitu. Još 20% ispitanika primetilo je da njihova deca ne štede novac.
Međutim, kada je u pitanju interakcija sa bankovnim karticama, roditelji takođe treba da preuzmu kontrolu nad ovim pitanjem. Prema Sergejčiku, u početku je bolje da roditelj ograniči detetovu karticu na mogućnost transfera trećih lica i onlajn plaćanja.
Stručnjak je napomenuo da je pre upotrebe kartice važno naučite dete osnovnim bezbednosnim pravilima i reći im o mogućim posledicama nepoštovanja: koje podatke treba čuvati u tajnosti i šta učiniti ako se kartica izgubi ili ukrade.
Stručnjaci su uvereni da su roditelji najbolji pomagači svojoj deci u savladavanju digitalne pismenosti. Ovo pomaže da se formulišu stavovi prema razumnom postupanju sa novcem kod dece.
Nikolaj Filipov, direktor metodologije rizika i analize podataka u Ujedinjenom kreditnom birou, kaže da potražnja za kreditnim istorijama
raste – a to jasno dokazuje da se finansijska pismenost Rusa povećava.
Dakle, ako se početkom 2021. godine oko 300 hiljada ljudi mesečno obraćalo OKB-u za kreditni izveštaj, onda je 2023. broj ljudi koji mesečno dobijaju kreditni izveštaj porastao skoro 2,5 puta i iznosio je više od 700 hiljada ljudi. OKB je primetio da ove brojke ukazuju na povećanje svesti Rusa o značaju kredita i, shodno tome, finansijske pismenosti.
Stručnjaci su uvereni da će zajednički razgovori roditelja i dece o malim finansijskim odlukama pomoći detetu da nauči da donosi dobre odluke i sazna vrednost novca u budućnosti. Bilo da se radi o planiranju kupovine, odlasku u prodavnicu, razgovoru o razlozima za odlaganje željene kupovine ili sastavljanju plana za postizanje prvog malog cilja – sve to će omogućiti detetu da ceni prvi rezultat svojih napora da uštedi lični novac.
A efikasnost ovakvih obrazovnih situacija i dijaloga u oblasti finansijske pismenosti direktno zavisi od angažovanja roditelja u rukovanju novcem.
