Postoje razne discipline u sportskom rolanju ali mi ćemo se baviti rolerima kao sportom i rekreacijom za decu. Miodrag Popović, srpski brzoklizač i inline trkač u rolerima, učesnik Univerzijade i trener, pomogao nam je da naučimo kakav je to sport.
Takmičenja u Srbiji
Do pre dve godine, u Srbiji je postojala samo jedna, Beogradska rolerijada. Ove godine, pored nje biće dvadesetak takmičenja: roler kupova (na pravim ili kružnim stazama), Palilulaška i Niška rolerijada, možda u Subotici i Bačkoj Topoli.– Za sve podvrste rolanja postoje određena pravila, kao i posebne vrste rolera, potom poze i tehnike koje treba naučiti. Osnova je ista – dobro savladana tehnika rekreativnog rolanja.
Vrste vožnje
Vožnja rolera, koja je proistekla iz vožnje rolšua, ali je ipak više nalik klizanju, u svetu se razvila krajem osamdesetih godina prošlog veka. Kod nas se pojavila sredinom devedesetih godina, kao «ulična» vožnja, u kojoj su kao prepreke korišćene stepenice, gelenderi, betonski elementi. Iz ulične, razvila se «agresivna» vožnja, na prostorima sa tipskim preprekama (kao u jedinom skejt parku kod nas, na novobeogradskom Ušću), zatim inline (inlajn) trke na rolerima (mahom ih voze u svetu i kod nas brzoklizači), ali i umetničko rolanje (pomalo u klubovima za umetničko klizanje, posebno u klubu Olimpik).navikavanja na rolere. Nakon toga, deca mogu samostalno da nastave sa učenjem. Roditelji su dobrodošli da pomognu ako treba, na primer – držanjem plašljivog deteta za ruke.
Prvi časovi
Prvo se uči stajanje u rolerima. Pošto se svima, po inerciji, zglobovi okreću ka unutra, od prvog časa se radi na ravnom stajanju ili okretanju zglobova prema spolja. Zatim se uči osnovni položaj u vožnji – tako da je rame uvek u liniji sa kolenom, a deca do pet godina uče da koračaju u rolerima. Sledeće je odgurivanje. Mnogi greše i odguruju se nogom pravo unazad, ili skroz bočno, a pravilno je pod uglom od 45 stepeni. Kada se noga odgurne nazad, ona je u fazi zadnjeg zamaha, i vraća se ispod tela, kao da ispisuje broj osam. Zamahivanje i odgurivanje se uče pojedinačno, pa se spajaju u jedan pokret.
Ako je gužva, iskusan roditelj drži dete za ruku, ali dalje od sebe, da se ne bi sudarili nogama u rolerima.
Tokom obuke, deca se animiraju igricama, čučnjevima, preprekama, vežbama eksplozivnosti – u kojima moraju da startuju iz određenog položaja… Druga faza je učenje tehnika vožnje. Deca voze po čistim i ravnim površinama. Samo starija uče da voze po različitim stazama – tako se spremaju za takmičenja (na primer, kako da se zaustave na travnatim površinama). Na vožnju se ide kada se svi segmenti povežu, a to je bar posle petog časa.
Od sedmog časa se koriguju greške, a oko desetog uči start i kočenje, što nije toliko važno za rekreativnu vožnju. Deca, takođe, uče kretanje iz mesta i u mestu. Padova ima, ali manje nego na klizanju ili skijanju. Prilikom pada, beton je nemilosrdan, a ogrebotine su najčešće povrede.
Važno je kočenje
Na rolerima se koči kočnicom (ako postoji), koja se obično nalazi na desnom roleru, a može da se pomeri i na levi. Uglavnom, koči se stranom na kojoj je i ruka kojom pišemo.
Treneri uče decu da koče kočnicom kao najboljim načinom, jer se tako čuvaju točkovi. Ali, moraju da nauče bar još jedan način kočenja i to, pre svega, tako što prave slovo T naopačke (postavljajući nogu nazad bočno, da sa drugom bude pod uglom od 90 stepeni – jedna noga se praktično vuče za sobom). Plug kočenje, košenjem nogu unapred, i to sa jedne na drugu nogu je teško, jer točkovi ne proklizavaju (najmanje se troše točkovi, ali ne može tako brzo da se ukoči). Uglavnom se koči T sistemom, jer – iako troši točkove, najbrže zaustavlja vozača rolera. Naglo skretanje nije dobar način na rekreativnim rolerima, osim kod neočekivanih prepreka, a inače je predviđeno za vrlo spretne.
Rekreativna vožnja
Za rekreativnu vožnju je poželjno da se ponese neka tečnost, najbolje voda. Jelo i žvakanje (osim ako dete ne sedi) ne dolazi u obzir. Roleri se voze tokom cele godine ukoliko nema padavina ili njihovih «ostataka» (bare, gomile snega, blato). Deca nikako ne treba da voze po temperaturama ispod nule, velikim vrućinama – u periodu od 12 do 16 časova (ili 11 do 17 časova), ako duva vetar.
Po barama, pesku i travi se ne vozi, već polako prelazi – laganim koračanjem, a tako i preko svih drugih površina koje mogu da oštete rolere.
Sport u prirodi
Vožnjom rolera se ravnomerno razvija celo telo, najviše gluteus (mišići stražnjice) i noge, a zatim mišići ruku, stomačni, ali i leđni. Rolanje je jedan od najboljih fitnes sportova za trošenje kalorija i topljenje masnih naslaga. Najveća prednost je što se praktikuje u prirodi, na čistom vazduhu.
Staze i pravila
U svetu postoje posebne roler staze, ali i mnogo više biciklističkih, koje su namenjene i rolerima. Kod nas, roleri se voze po parkovima i na retkim biciklističkim stazama, posebno na Adi Ciganliji i na obalama reka. Postoje određena pravila, pa tako ne možete da vozite rolere na pešačkim stazama, osim ako nemate manje od pet godina i neophodna vam je pomoć starijih, a na biciklističkim stazama uvek i samo desnom stranom, bez naglih kočenja. Za podešavanje rolera ili pauzu, pređite na travnati deo pored staze. Bolje je da roditelji voze iza deteta, ili da starije dete vozi prvo, roditelj poslednji, a mlađe dete između. Ako je gužva, iskusan roditelj drži dete za ruku, ali dalje od sebe, da se ne bi sudarili nogama u rolerima.
Preuzeto: Yumama.com
