Proširenje ostaje na agendi EU tokom švedskog šestomesečnog predsedavanja Savetu EU, koje je počelo 1. januara, potvrdila je za banjalučke „Nezavisne novine“ Džesika Rozval, ministarka za evropske poslove Švedske.
„Tokom švedskog predsedavanja spremni smo da nastavimo evropske integracije zapadnog Balkana u skladu s nedavnim sporazumima, uključujući odluku Evropskog saveta da dodeli status kandidata za BiH. To je deo programa švedskog predsedavanja, gde smo eksplicitno spomenuli zapadni Balkan“, navela je Rozval.
U planu koji je Švedska objavila na svom sajtu za sada nisu predviđeni posebni susreti ili samiti lidera EU i zapadnog Balkana, kao što je to bio slučaj proteklih nekoliko predsedavanja kada su zemlje poput Češke, Nemačke i Slovenije organizovale važne samite i sastanke između lidera EU i regiona o temama poput energetike i zelene agende, rata u Ukrajini, pravne države i borbi protiv korupcije.
U programu švedskog šestomesečnog predsedavanja, koje je počelo u januaru, o proširenju i susedstvu EU najviše se govori u kontekstu rata u Ukrajini i potrebe da se kroz širenje EU promovišu evropske vrednosti i region odvuče iz ruske sfere uticaja. Sve oblasti delovanja koje je u okviru svog programa najavila Švedska direktno ili indirektno tiču se rata u Ukrajini, poput energetske krize i dekarbonizacije ekonomije, rešavanja problema migracija i bezbednosti.
U programu je naglašeno i da će Švedska nastaviti da sprovodi odluku Evropskog saveta, najvišeg tela EU, koje obuhvata šefove država i vlada zemalja članica, o davanju kandidatskog statusa Ukrajini i Moldaviji.
„Nastavićemo proces EU integracija zemalja zapadnog Balkana. Budućnost ovih zemalja i njihovih građana je u EU. EU mora da nastavi pružati podršku ovim zemljama u njihovim naporima da implementiraju reforme kao deo pristupnog procesa. Reforme u oblasti pravosuđa i vladavine prava su od krucijalne važnosti“, naglašeno je u dokumentu o švedskom predsedavanju.
U delu programa u kojem se govori o bezbednosti takođe se spominje region, jer je naglašeno da su bezbednosna dešavanja na zapadnom Balkanu važna i za region i za EU.
U kontekstu integracija zapadnog Balkana važno je razumeti francuski stav tokom njenog predsedavanja EU da je pitanje proširenja potrebno povezati s pitanjem reforme EU.
Francuska, naime, želi da se pre proširenja EU pojednostavi proces donošenja odluka unutar EU, posebno kad je u pitanju oblast spoljne politike, gde se odluke moraju donositi konsenzusom 27 zemalja članica, što često slabi međunarodnu poziciju i uticaj Brisela. Francuska je inicirala Evropsku političku zajednicu kao forum zemalja članica EU i nečlanica EU u Evropi, osim Belorusije i Rusije. U svom programu Švedska spominje da ova zajednica doprinosi dijalogu, ali za sada ne najavljuje posebne aktivnosti u vezi s njom.
U vezi s reformom EU, Švedska ističe da će nastojati da postigne široki konsenzus među zemljama članicama kako dalje nastaviti s tim procesom.
„Ako okolnosti dozvole, predsedavanje će unaprediti diskusiju o efektivnom donošenju odluka, uključujući i pitanja o kvalifikovanoj većini tokom glasanja o određenim pitanjima u oblasti spoljne politike i bezbednosti“, naglašeno je.
Još jedno pitanje u kontekstu zapadnog Balkana odnosi se na saradnju EU s trećim zemljama u oblasti migracija, kao i efikasnije vraćanje migranata kojima je azil odbijen.
