Iako njihovo konzumiranje mnogi smatraju pomodarstvom, semena biljke Španske žalfije (lat. Salvia hispanica), poznatija pod nazivom čia semenke, činila su osnovu ishrane drevnih naroda Maja i Asteka. Pet stotina godina kasnije, svoju sveprisutnost na svetskom tržištu duguju utemeljenim naučnim dokazima koji nedvosmisleno potvrđuju njihove brojne zdravstvene koristi.
Čia semenke izvor su dijetetskih vlakna
Zbog svog blagotvornog uticaja na zdravlje organizma, dijetetska vlakna čine važnu komponentu u ishrani svakog pojedinca. Neki od efekata upotrebe ovih vlakana uključuju smanjenje holesterola, modifikaciju glikohemijskog i insulinskog odgovora organizma kao i poboljšanje crevne funkcije.
Konzumiranje dijetetskih vlakana tokom obroka povezano je sa povećanjem osećaja sitosti, te se namirnice sa visokim sadržajem ove podgrupe ugljenih hidrata često preporučuju osobama sa neuravnoteženom ishranom ili prekomernom telesnom težinom.
Jedna od takvih namirnica, svakako jesu i čia semenke obzirom da jedna supena kašika obezbeđuje trećinu dnevnih preporuka o unosu dijetetskih vlakna za zdravu odraslu osobu.
Foto: Youtube printscreen/Dijeta Meseceve Mene
Čia semenke i omega 3 masne kiseline
Najčešće isticana karakteristika čia semenki jeste da one predstavljaju glavni biljni izvor alfa linoleinske kiseline (ALA). Ovu omega 3 masnu kiselinu nazivamo esencijalnom, neophodna je za rad organizma ali se ona ne može sintetisati već se mora uneti putem hrane, baš kao i ostale omega 3 masne kiseline – eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska masna kiselina (DHA).
Linolna kiselina u čia semenkama
U sastavu čia semena je zastupljena i linolna masna kiselina (LA) koja pripada grupi omega 6 masnih kiselina i takođe je smatramo esencijalnom.
Iako suprostavljenih uloga, postojanje obeju polinezasićenih masnih kiselina od presudne je važnosti za normalno funkcionisanje organizma.
Primera radi, u slučaju postojanja infekcije, prozapaljensko delovanje omogućava eliminaciju infektivnog agensa iz organizma a protivzapaljensko delovanje je neophodno kako bi se akutna inflamacija prekinula odnosno onemogućila njena progresija u hroničnu, koja je u osnovi različitih autoimunskih oboljenja.
-ČIA SEMENKE SADRŽE ČAK 5 PUTA VIŠE KALCIJUMA OD MLEKA-
Foto: Youtube printscreen/Dijeta Meseceve Mene
Aminokiseline
Ni sadržaj aminokiselina koje izgrađuju proteine u ovoj namirnici nije zanemarljiv. Najzastupljenija aminokiselina je glutaminska kiselina odnosno glutamat.
Glutamat predstavlja neesencijalnu aminokiselinu što znači da organizam, u fiziološkim uslovima, može namiriti sopstvene potrebe za ovim jedinjenjem nezavisno od njegovog unosa hranom. Međutim, zabeleženo je da usled izloženosti stresu, što između ostalog predstavlja i intenzivna fizička aktivnost, sama sinteza ne može da obezbedi dovoljne količine glutamata i, ukoliko se on ne unosi putem ishrane ili suplemenata, dolazi do razgradnje mišića, kao tkiva u kome se ova aminokiselina nalazi deponovana, a time i do gubitka mišićne mase.
Iz ovog razloga, najčešći konzumenti ove namirnice jesu upravo sportisti. Treba napomenuti i to da čia semenke ne sadrže gluten, što od naročite koristi pri odabiru ove namirnice može biti osobama intolerantnim na gluten ili obolelima od celijakije.
Vitamini i minerali u čia semenkama
Antioksidativni efekat vitamina E i polifenolnh jedinjenja, među kojima su kvercetin, kempferol i mircetin, ogleda se u održavaju hranljivih i lekovitih sastojka ovog semena intaktnim i zaštiti organizma štite štetnog delovanja slobodnih radikala koji mogu prouzrokovati oštećenje ćelija i voditi ka razvoju bolesti.
Pored vitamina E, u čia semenu su sadržani i vitamini A, D i K kao i vitamini B grupe, među kojima su najprisutniji tiamin (vitamin B1), riboflavin (vitamin B2) i niacin (vitamin B3). Interesantna činjenica da ova namirnica sadrži čak 5 puta više kalcijuma od mleka te osobama koje u svojoj ishrani ne koriste mleko i mlečne proizvode, može predstavljati itekako dobar izvor ovog mikronutrijenta. Osim kalcijuma, čia seme u svoj mineralni sastav ubraja i znatne količine fosfora, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra i mangana.
Preuzeto:Srbija Danas
