Prosečna mesečna neto plata za prvih šest meseci ove godine iznosila je 96.579 dinara što je nominalno za 14,7 odsto a realno za 9,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je najveći realni rast neto plata u ovom periodu u odnosu na isti prošlogodišnji period ostvaren u obrazovanju i iznosio je 12,5 odsto.
Po visini rasta sledi prerađivačka industrija, sa 10,8 odsto zatim administrativne i pomoćne uslužne delatnosti gde je zabeležen rast od 10,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku u publikaciji Trendovi, II kvartal 2024.
Najveće zarade bez poreza i doprinosa u prva dva ovogodišnja kvartala obračunate su u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima, 283.440 dinara, vazdušnom saobraćaju, 201.366 dinara, naučnom istraživanju i razvoju, 195.216 dinara i proizvodnji duvanskih proizvoda, 178.044 dinara.
U ostalim oblastima zarade su se kretale u rasponu od 54.384 dinara, u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića, do 164.900 dinara u upravljačkim delatnostima.
Posmatrano po regionima, najveća prosečna zarada bez poreza i doprinosa u prvoj polovini 2024. godine obračunata je u Beogradskom regionu – 121.928 dinara, sledi Vojvodina sa 91.199 dinara, Južna i Istočna Srbija sa 83.240 dinara dok je najmanji prosek zabeležen u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, 80.931 dinar.
Iz RZS navode da odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa u drugom kvartalu ukazuje na porast kupovne moći stanovništva u odnosu na prethodni kvartal.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u drugom kvartalu bilo je potrebno izdvojiti 1,06 prosečnih zarada, a u prvom je trebalo 1,07, dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,55 prosečnih zarada, kao i u prethodnom kvartalu.
U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa od 1,06 ukazuje, takođe, na rast kupovne moći, u drugom kvartalu 2023. godine, 1,16, pri čemu je minimalna potrošačka korpa iznosila 0,55 prosečne zarade, dok je u istom kvartalu prethodne godine ovaj odnos bio nešto nepovoljniji, 0,61.
Posmatrano po gradovima, u drugom kvartalu 2024. godine, kupovnu moć, tj. odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne zarade, iznad republičkog proseka (1,06) imali su Beograd (0,88), Novi Sad i Niš (1,03), kao i Kragujevac i Smederevo sa po 1,05.
U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu.
