Održavanje dobrog zdravlja i kondicije, imperativi su svakog izuzetnog sportiste. Onima, koji se sportom bave profesionalno, potrebna je izuzetna disciplina, odgovornost, posvećenost, radna etika i dobre navike usvojene još od najranijeg životnog doba. Profesionalni sportisti se, tokom svoje karijere, često susreću sa personalnim trenerima, koji ih vode kroz trenažni proces, ali i kroz kompletan sportski život. Oni, takođe, utiču i na njihovu dnevnu rutinu i prilagođavaju je potrebama pojedinca sa kojim rade. Ipak, ima i onih vrsnih sportista koji u svom sportu, naročito je to slučaj kada je u pitanju individualni sport, bivaju sami svoji treneri. Jedna od takvih je i bodibilderka svetske slave, iz Ruskog Krstura, Ilona Zarubica. Ona svedoči da se tokom čitavog svog profesionalnog veka bavi isključivo sama sobom, te da je sebi najbolji trener i najkvalitetniji vodič kroz život i sportske aktivnosti. Ističe i kakve životne navike ona upražnjava:
„Ja sam svoj trener od starta. I najbolje ako uspevaš u tome, jer ako si sam svoj trener, a ne uspevaš, znači treba menjati trenera. Ja sam svoj trener, a vidite ovako, bodibilding živim 24 sata. Znači šta je sve važno? San, koji mora biti bar minimum osam sati. Tokom dana, kuhinja je broj jedan, jer kažu 70 posto je hrana u bodibildingu, a 30 posto trening. Mislim, to je samo ovako figurativno, zato što zaista bez pravilne ishrane nema rezultata, možeš trenirati pet, šest sati na dan, ako nije pravilna ishrana, rezultati ne mogu biti zadovoljavajući da bi se ti pojavio na svetskoj sceni. E, onda ima toga što trening može biti dvaput na dan, jedanput, ja u ovoj mojoj starosti sada nemam potrebe dvaput na dan da treniram, ne sada, već deset godina unazad. Međutim, ima praksa da se to može raditi i pre podne i popodne, uglavnom treninzi su, moji, oko tri sata dnevno. I to žestoko, znači sa intenzivno velikim težinama, ne sa malim i to je između fitnesa i bodibildinga, baš u dizanju većih težina u bodibildingu“.
Na pitanja koji su još načini očuvanja zdravlja jednog profesionalnog sportiste ili sportistkinje, Ilona ističe da je redovan lekarski pregled važan, ali da se mnoge stvari mogu rešiti i temeljnim radom i brigom o sebi, samostalno.
„Ja se zaista osećam perfektno, ništa me nikad ne boli. Imala sam neke povredice, ali ja sam to sve sanirala sama sa vežbanjem. Znači, svaku povredu koju sam imala, sa vežbanjem, bez lekova, bez injekcija, zaista. Kontrolišem krvnu sliku, kao i svaki normalan čovek, ništa nešto specijalno, jer nemam potrebe. Ja evo neću ništa da kažem, ali ako kažem da nisam imala 20 godina nikakvu ozbiljniju neku bolest, ili nešto da je trebalo ozbiljnije posetiti lekare, to je tako. Vežbanje je pola zdravlja“.
Ona je navela i da je tokom pandemije koronavirusa bila na dodatnom oprezu, te da se nije izlagala prevelikom kontaktu sa ljudima, već je više vremena posvetila vežbanju u svojoj teretani kod kuće. Pandemija ju je, tako, prema njenim navodima, navela da još intenzivnije vežba i da ne ispadne iz forme i kondicije na kakvu je inače navikla. Ubrzo nakon toga, učestvovala je na Prvenstvu sveta u Rimu, gde je ostvarila visoko drugo mesto i time dokazala da poseduje veliku volju i istrajnost da sve ono što započne sama, to i realizuje.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE KULA.
