Ljudi su socijalna bića i svaki vid odvajanja od drugih i izolacije može teško da im padne.
Tokom izolacije mogu da se jave anksioznost i depresija, pa je od početka karantina od strane mnogobrojnih psihologa u Srbiji ponuđena besplatna psihološka pomoć.
Šta se dešava kada čovek mora da ide u izolaciju protiv svoje volje?
Ljudi najčešće vole da budu okruženi drugim ljudskim bićima. Međutim, u životu se događaju situacije kada protiv svoje volje nužno moramo da budemo izloženi samoći. Neki ljudi koji su po prirodi introvertniji, bolje se odnose sa samoćom, bez osećaja da su usamljeni.
Oni koji su u životu više orijentisani na druge, više će patiti u novonastaloj situaciji.
Važno je znati da samoća nije isto što i usamljenost. Samoća može da podrazumeva kvalitetno provođenje vremena sa samim sobom. Veliko je umeće da dostignete stepen uživanja u samoći u današnje vreme, kada su ljudi na mnogobrojne načine povezani jedni sa drugima.
Kako učiti iz samoće?
Kada ostanete potpuno sami, imate toliko predivnog prostora za neke stvari za koje nemate kada ste opterećeni svakodnevnim dužnostima i zadacima, i kada živite “isplanirano sutra”.
Izolacija kao takva postavlja specifičan zahtev za nas. Međutim, trenutnu situaciju možete da vidite kao “katastrofu”, ali možete odabrati i da je vidite kao izazov. Vreme koje vam je dato da ga provedete u izolaciji, može biti vreme koje ćete “protraćiti”, ali isto tako može biti jedna od najboljih investicija u sebe.
Ako ste i pre izolacije imali simptome koji su vas mučili, ili dijagnostikovan psihijatrijski poremećaj, potpuno je normalno da će se simptomi intenzivirati kao posledica reakcije na novonastalu situaciju.
Jedna od najmudrijih stvari koje možete da učinite za sebe u situaciji izolacije je učenje kako da naučite da obraćate pažnju na stvari koje ste potpuno zaboravili dok je život tekao “ustaljenim tokom”. Zamislite da gledate film, ono što se sada događa jeste slow motion, koji vam daje mogućnost da uvidite detalje koje ste do tada propuštali.
Samo vreme nije toliko bitno, koliko je bitno usmeravanje pažnje. Usmeravanje pažnje na sitnice je kao buđenje iz sna – svaki put! Čak i unutar svoje sobe – na svaki zvuk, miris, svaku boju, odsjaj svetlosti kroz zavese, oblake koje vidite kroz prozor, svaku senzaciju koju osetite u telu, miris jutarnje kafe, ukus onoga što jedete…
Tehnika pune svesnosti
Tehnika pune svesnosti je nešto što se vežba. Počnite sa obraćanjem pažnje na svaku misao, osećanje, akciju, pojavu, ali bez ikakvog prosuđivanja, etiketiranja (kao dobrog ili lošeg) i sa stavom bezuslovnog prihvatanja. A onda – puštanja.
Možete početi tako što ćete samo obraćati pažnju na stvari koje se pojavljuju u svesti – misao o poslu, zvuk komšija koje silaze niz stepenice, cvrktu ptica, boju neba, glas deteta, dodir partnera…Deset minuta pune svesnosti na dnevnom nivou je ogroman trud kada je u pitanju vaše mentalno zdravlje.
Šta još može pomoći u borbi sa čudovištem zvanim “dosada”?
Dobro je poznato da se ljudi koji znaju da isplaniraju svoj dan osećaju efikasnije i zadovoljnije. Napravite vašu strukturu dana, u odnosu na svoje fizičke i mentalne mogućnosti. Počnite od usposavljanja redovnog vremena buđenja, pravljenju kvalitetnog obroka – i rađenju istog sa posvećenošću.
Koju aktivnost volite? Joga, pilates, aerobik, ili nešto sasvim treće – napravite raspored svakog dana kada ćete biti fizički aktivni. Imate li mogućnost da prošetate – iskoristite priliku da udahnete svež vazduh, obratite pažnju na prirodu i zahvalite se svakom zrcaku sunca.
Šta je vaš hobi, imate li preferencije prema kreativnom izražavanju? Stavite to u svoj plan. Da li ima nešto što ste hteli da naučite, ali niste imali vremena – jezik, program, tehnika.
Niste imali vremena da čitate – napravite listu knjiga koje želite da pročitate i počnite. Filmovi, serije koje ste propustili? Ušuškajte se u krevet uz miris svežih kokica i počnite. Budite kreativni, ako vas je više, igrajte igre. Toliko je mogućnosti.
Ako pokušate da ih sagledate, videćete da je dan zapravo previše kratak, nasuprot tome da je dosadno.
Dijalektički odnos prihvatanja, pune svesnosti i posvećenosti, ali s druge strane bivanje aktivnim u kreiranju sopstvenog života je ono što nam vraća “osećaj” kontrole. Osećaj, jer je bitno imati svest da mi nikada nemamo punu kontrolu nad životom. Ali uvek imamo izbor.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock