Ljubav prema harmonici Ivan Tadić od detinjstva ni sa jednom drugom nije mogao da zameni, a pošto nije pohađao Muzičku školu, ističe da je sa sedamnaest godina počeo sam da je svira, a da je uz muziku izučio zanat za popravljanje ovog instrumenta. Kako je majstora za popravljanje harmonika izuzetno malo, ovaj mladić ističe da će mu upravo taj hobi postati profesija kojom će se baviti, jer je harmonika iz mnogih krajeva, kojima treba popravka u njegovoj skromnoj radionici, sve više.
Kada se dohvati harmonike, Ivan Tadić je svira, a ako treba i popravlja. Ovaj samouki mladić iz Svetozara Miletića ističe da je majstora ovog zanata veoma malo, pa su njegove “ruke” tražene. Delove nabavlja iz Italije, a harmonike mu na popravku stižu od muzičara iz regiona, Evrope, ali i Amerike.
“Jedna harmonika ima od 3.500 do 5.000 delova i sve od toga može da se desi da se nešto pokvari, pukne, isprlja ili pokvari. Radio sam na tome da naučim note, raspis, ali drugačije je znanje kada se krene od početka, kao dete kada kreneš u muzičku školu, a drugačije kao punoletan. Nisam išao u muzičku školu, pa sam sve sam naučio, a zanat popravljanja sam malo gledao, a mnogo toga i sam savladao“, priča Ivan Tadić, harmonikaš iz Svetozara Miletića.
Ivan kaže da mladi i danas vole zvuk harmonike, samo da je ritam brz, pa da im krv provri.
“Prvu sam harmoniku iznajmljivao, verovali ili ne jedno pola godine, a možda i duže, dok nisam skupio pare, a pomogli su i roditelji kasnije, pa sam kupio prvu harmoniku”, dodaje Tadić.
Harmonika je instrument koji ne gubi na popularnosti, jer se bez nje ne može zamisliti ni jedno veselje. Ivan dodaje da ga i dalje često zovu da svira sve, od sevdalinki do bećaraca, stoga se nada da će hobi prerasti u ozbiljan posao, jer da se lati nečeg drugog ne planira.
Izvor: RTV
