Sara Bredlov rođena je 1867. na jugu SAD, u državi Luizijana. Njeni roditelji, starija braća i sestra bili su robovi na polju pamuka. Uprkos toj činjenici, ona je rođena kao slobodna devojčica. Sa samo sedam godina, izgubila je oba roditelja i bila je prinuđena da se preseli kod sestre i njenog supruga.
Kao mala, radila je kao kućna pomoćnica i nije imala vremena za školovanje, a kako je i sama pričala, imala je samo tri meseca formalnog obrazovanja kada je pohađala nedeljnu školu.
Sa 14 godina udala se za Mojsija Mekvilijamsa. Nažalost, taj brak nije bio krunisan ljubavlju, nego je u tome Sara videla beg od sestrinog nasilnog supruga. Četiri godine kasnije, dobila je ćerku Aleluju. Dve godine nakon toga, Mojsije je preminuo, te je Sara sa svojih 20 godina postala samohrana majka i udovica.
Sarina braća su u Sent Luisu radila kao berberini, pa je odlučila da se sa ćerkom preseli tamo. Počela je da radi u perionici i kao kuvarica da bi platila školovanje svoje ćerke u državnoj školi. Zarađivala je oko 1,5 dolara dnevno.
Kao i sve radnice u perionici, Sara je obolela od hemikalija. Dobila je kožne bolesti, a nedostatak vode i grejanja u kući, učinili su da Sara gotovo izgubi kosu. Zahvaljujući braći, naučila je osnovno o nezi kose. Malo kasnije, Sara je saznala za proizvode Eni Malon, koju je nedugo zatim upoznala i lično, te počela da prodaje njene proizvode na ulici.
I dalje radeći za Malon, Sara u svojoj 37-oj godini, zajedno sa ćerkom, odlazi u Denver i počinje da razmišlja o sopstvenoj liniji kozmetike za afroameričke žene. Posle mnogih eksperimenata uspeva! Počinje izgradnju sopstvenog biznisa.
1906. udaje se za Čarsla Vokera, da bi se nešto kasnije proslavila pod njegovim prezimenom. On postaje njen poslovni partner, pomažući joj oko oglašavanja i promocije.
Išla je od vrata od vrata, tako pokušavajući da proda svoje proizvode, ali i da bi naučila žene kako da se brinu i kako da oblikuju svoju kosu.
Iste godine, odlučuje da proširi posao, pa su ona i njen suprug putovali širom Amerike. Njena ćerka, kada je odrasla i završila školu, počinje da pomaže majci oko svih pošiljki iz Denvera.
Dve godine kasnije, seli se u Pitsburg. Porodica otvara salon lepote, ali i školu koja obučava ljude da znaju sve o nezi kose, da bi mogli da primenjuju Sarine proizvode.
1910. seli se u Indianapolis, gde otvara sedište kompanije Madam C.J. Voker.
Gradi fabriku sa laboratorijom, frizerskim salonom i školom lepote u kojoj podučava svoje agente prodaje. Do 1917. gospođa Voker zaposlila je oko 20 hiljada žena. Njeni agenti zarađivali su od pet do 15 dolara dnevno. Sara je želela da Afroamerikanke budu finansijski nezavisne, pa je ohrabrivala žene da otvore sopstvene i učila ih kako da barataju novcem.
Što je postajala bogatija, više vremena je trošila na dobrotvorne organizacije i doniranje. Držala je predavanja, borila se protiv socijalne nepravde i donirala novac u fondove. Pre nego što je umrla, donirala je više od 100 hiljada dolara siromašnim i raznim organizacijama i socijalnim ustanovama.
U testamentu je navela da dve trećine njene buduće dobiti treba dati u dobrotvorne svrhe.
Umrla je u 51. godini. Bila je najbogatija Afroamerikanka. Nakon njene smrti smatralo se da njeno bogatstvo iznosi između 500 hiljada i milion dolara. Za života, ona nije bila milioner, tek nakon dve godine nakon njene smrti, bogatstvo je uvećano, ali dok je bila živa, nadala se takvom ishodu. Ne zato što joj je novac bio potreban, nego zato što je htela da učini što više dobrih dela.
Udala se sa 14 godina, sa 20 je postala samohrana majka i udovica, a u tridesetima postaje vlasnica kompanije. Prva žena milioner koja je sa svojih deset prstiju stekla bogatstvo. Prva žena koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, koja je samostalno postala milioner, bez nasleđenog novca.
