Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih, raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima oni mogu da se predano bave, koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti.
Za uspešnu saradnju između predškolske ustanove i roditelja potrebno je, pre svega, otvorenost predškolske ustanove za stvaranje dobrih odnosa sa porodicom. Takođe,veoma je bitno i poznavanje uslova u kojima dete živi i radi u dvema sredinama, kao i poznavanje neposrednih učesnika u vaspitanju: roditelja, vaspitača, njihovih osobina i slično.
U suštini, potrebno je:
a) Poznavanje deteta – njegovih psiholoških karakteristika, sposobnosti, potreba, interesovanja itd.;
b) Poznavanje roditelja – njihovog stava prema detetu.
Znamo da se roditelji razlikuju međusobno ne samo po profesiji, obrazovanju, starosti, iskustvu, umešnosti da organizuju svoj i porodičan život, već i po svom stavu prema detetu i njegovom vaspitanju. Da bi vaspitač razumeo odnos prema detetu i da bi postupio na način koji obezbeđuje uspešnu saradnju, neophodno je da poznaje osnovni tip roditelja. Naime, postoji više tipova roditelja: prestrogi, prezabrinuti, ambiciozni, prezauzeti, demokratski, permisivni.
Piše: Vanja
