Sarajevska zimska bajka dogodila se pre tačno 40 godina. U njoj je učestvovalo više od 1.200 sportista iz 49 zemalja. Olimpijska baklja krenula je iz Olimpije u Grčkoj, odakle je avionom stigla u Dubrovnik. Nosilo ju je ukupno 1.600 ljudi, a olimpijski plamen upalila je klizačica Sanda Dubravčić.
Četrnaeste Zimske Olimpijske igre otvorene su 8. februara 1984, a na sarajevskom stadionu Koševo bilo je oko 60.000 ljudi, cerenomoniju svečanog otvaranja prenosili su svi svetski mediji, a ceo događaj gledalo je oko dve milijarde ljudi širom sveta.
Za tadašnjeg generalnog sekretara Organizovanog odbora ZOI Ahmeda Karabegovića, bio je to trenutak koji će pamtiti celog života.
“S kim god govorim o Olimpijadi kažem predivno je biti na Olimpijskim igrama, a nimalo nije zahvalno biti njihov organizator. Svi su uživali, gledali, a u nama je bio veliki strah, kako će se odvijati, hoće li biti kikseva”, kaže za Euronews Srbija Karabegović.
Na Zimskim Olimpijskim igrama u brzom klizanj kao sportistkinja Jugoslavije takmičila se Bibija Biba Kerla.
“Ja sam imala punih 25 godina kad sam nastupila na OI u Sarajevu, vrlo rado se sećam tih OI jer su odigrane u mom gradu u mom Sarajevu, BIH, Jugoslaviji. Ja sam se takmičila u brzom klizanju i imali smo 500, 1000, 1500 m I 3000 m – četiri discipline. Nijedan detalj sa tih OI nisam zaboravila i mogu da kažem da sam imala izuzetnu čast i bila sam ponosna što sam bila učesnik igara”, kaže za Euronews Srbija Kerla.
“Mi smo dobili opremu za otvaranje čizmice i cipele i odlučili smo da obujemo cipele, međutim kad je krenulo otvaranje počeo je sneg da pada i rekli smo onaj odozgo je pogledo na nas i 55.000 gledalaca je uživalo sa svim onim sletovima, umetnicima koji su se potrudili da bude što je moguće bolje. Imali smo fine šešire dobro se sećam i skinuli smo svi šešire i mahali smo s tim šeširima i dobili smo svoje mesto posle otvaranja svaki je otišao u svoj paviljon u olimpijskom selu”, objanjava ona.
Otvaranja igara u Sarajevu, sa setom se priseća i organizator kulturnih dešavanja ZOI Emir Hadžimuratović Hoti.
“Za vreme otvaranja Olimpijade na stadionu Koševo bio je lep i sunčan dan. Posle podne krenuo je sneg. To su velike one pahulje padale tako da je grad bio kompletno u jednom momentu blokiran. Tada su se svi bojali da se neće sutra moći organizovati trke koje su bile predviđene. Međutim, u toku noći dignut je kompletno građani, vojska oni su utabali staze, očistili ispred i grad je bio prohodan. Ljudi su ispred svojih kuća očistili prolaze, ovi svi dijelovi bili su maltene čisti, a sneg je bio pola metra napado. To je moglo da se desi jedino u gradu gde su bili svi uključeni u organizaciju”, priča za Euronews Srbija Hoti.
Prva Olimpijada u socijalističkoj zemlji
Zimske olimpijske igre u Sarajevu bile su jedna od najvećih sportskih manifestacija na prostoru bivše Jugoslavije. Ostale su upamćene kao prve Olimpijske igre organizovane u nekoj socijalističkoj zemlji.
“Bio je to vrhunac naše države tadašnje i politike jer iz Vašingtona su rekli: zimsku dobili komunisti, iz Moskve kapitalisti – to je bio taj naš veličanstven položaj koji je naša zemlja imala”, kaže za naš medij novinar Rinko Golubović.
“Slovenci su se hvatali za glavu, u Beogradu i Zagrebu šta ovi Bosanci rade, oni to ne mogu. Međutim bile su to najuspešnije OI u trenutku bojkota moskovske olimpijade i bojkota Olimpijade u Los Anđelesu koja se održala iste godine kad i sarajevska Olimpijada“, objašnjava on.
Da će Sarajevo biti domaćin 14. zimskih igara objavljeno je davnog 18. maja 1978. godine. Glavni grad Bosne i Hercegovine tada je za samo tri glasa pobedio japanski Saporo, dok je treći bio švedski Geteborg. Presudilo je to što je Sarajevo okruženo planinama i što su se zimske igre mogle održati u krugu od 30 kilometara.
“Kad je doneta odluka za OI ovaj grad je poleteo, jednostavno sav je bio u transu i zanosu izgradnje nove infrastrukture. Ja sam tad imo 35 godina i imo sam šansu da projektujem zgradu aerodroma u Sarajevu, sad možete zamislite mene da dobijem ulazna vrata u Sarajevo, možete zamisliti, svi sportisti koji su došli tada u Sarajevo prošli su kroz aerodrom”, kaže za Euronews Srbija arhitekta Hasan Ćemalović, navodeći da u tom trenutku nije bilo nezaposlenog arhitekte ni inženjera bilo koje struke a da nije radio za Olimpijske igre.
Za potrebe igara sagrađeni su bob staza na Trebeviću, skakaonica na Igmanu, žičare na Bjelašnici i Jahorini, saobraćajnice koje vode od grada do planina, sportska hala Zetra, kao i olimpijsko naselje sa više od 2.500 stanova.
“Smisao izgradnje naselje je bio da oni kad ga iskoriste u fuknciju OI da posle bude to naselje u koje će se useliti građani Sarajeva koji su bili na listi čekanja za stan, to je naselje blizu aerodroma i danas je jedno od boljih naselja za stanovanje”, objašnjava arhitekta.
Sarajlije pokazale gostoprimstvo
U osvit Olimpijskih igara sagrađen je i hotel Holidej In, jedan od simbola ovog grada. Delo je bosanskog arhitekte Ivana Štrausa, imao je 10 spratova i 400 zaposlenih, a neki od njih se sećaju da je među prvim gostima ovde bio predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Huan Antonio Samaran.
Na petom spratu ovog hotela i danas postoji Olimpijski apartman.
“Mlad sam bio, možda sam i nesvesno radio, jer je to prvi neki jači posao u to vreme, svi su tu bili Huan Antonio Samaran, svi iz komiteta, svi su tu bili”, priseća se radnik tog hotela Izet Vatrenjak, dodajući da je rad u hotelu tada bio “nešto najlepše što se moglo desiti u to vreme”.
“Izgledalo je glamurozno, gde je osoblje bilo na nivou, gde je “lift boy” znao šta treba da radi, sobarice, domaćica je dočekivala goste ispred hotela, gde je bila u jednu ruku domaćica i glavna tada u to vreme”, objašnjava šef sale hotela Amir Mujkić, dodajući da “današnja omladina ne shvata kako je to izgledalo nekad”.
Tokom 12 dana koliko su igre trajale, Sarajevom je prodefilovalo više stotina hiljada ljudi. Ćevapa, baklava i srdačnih osmeha bilo je za svakoga, a kažu da je grad bio toliko čist i umiven da na ulicama nije bilo nijednog jedinog papirića.
“Verujte da je spavanje u tom periodu bilo samo nekoliko sati. Nema dela grada na kom nešto nije organizovano, al to je bio sedam dana pre za vreme Olimpijade i posle dok se ljudi nisu spakovali i otišli. Svaki građanin Sarajeva je učestvovao u organizaciji Olimpijade. Svi ti ljudi su bili gostoprimljivi, pokazali svoje srce, al to srce nije bilo namešteno, nego je bilo iskreno i ljudi to prepoznali”, piseća se Hoti.
Kako se naljutio Kirk Daglas?
Novinar Rinko Golubović nam prepričava incident koji se dogodio sa glumcem Kirkom Daglasom.
“Ništa se loše nije desilo izuzev incidenta sa Kirkom Daglasom. Jeste li čuli to? Došao Kirk Daglas u najčuvaniju ćevabdžinicu da naruči 10 upola s lukom i naplate mu 102 dolara, ali ej, sutra je naravno ta ćevabdžinica bila zatvorena i to je jedan jedini incident koji su nam svi propustili kroz prste jer kao što su oni došli u Sarajevo tako smo mi poslali poruke ljubavi na sve četiri strane sveta”, kaže novinar.
Dok nam Ahmed Karabegović prepričava kako je sam Samaran po završetku Olimpijade rekao kako su to najbolje organizovane ZOI ikada.
Atmosfera u gradu bila je toliko dobra da su sportski rezultati ostali u drugom planu.
“Bliži se kraj Olimpijade, a nigde medalje i onda smo osvojili prvu medalju. Šta još treba reći da je Matea osvojila 16. mjesto sa 16 godina i to je bio njen početak veoma uspešne karijere”, ističe novinar.
Ipak, 40 godina kasnije, na tezgama kao i u sećanju i dalje živi čuvena maskota Vučko, tu i tamo provejava poneka pahuljica, a uspomene novim generacijama ponosno pokazuje Olimpijski muzej, koji je rekonstruisan i otvoren 2020. godine.
Olimpijski duh i dalje živi
Planine su i dalje pod snegom, ali na Igmanu više niko ne skače, niti se godinama koristi trebevićka bob staza. Bjelašnica i Jahorina i dalje dočekuju skijaše, ali svako radi za sebe i nema jedinstvenog ski pasa.
“Mislim da imamo veliki potencijal i da nismo svesni šta imamo, samo treba da poštujemo to što imamo da se ponašamo odgovorno prema tome što imamo pa i prema tim OI znate ja sam suvenir o OI u Sarajevu kupio u Lozani u muzeju a ovde ga ne mogu nigde naći”, kaže za Euronews Srbija direktor Olimpijskog centra Jahorina Dejan Ljevnaić.
“Pre 5, 6 godina kada smo preuzeli upravljanje tu se nalazilo jedno 16, 17 putokaza raznoraznih koji su usmeravali putokaze mi smo to uklonili i napravili olimpijske krugove baš da se podsetimo da skrenemo pažnju gostima da prvo ono što vide su olimpijski krugovi, da su održane ZOI”, objašnjava on.
U međuvremenu je bilo pokušaja da se Sarajevo ponovo kandiduje za domaćina nekih novih Olimpijskih igara, ali bezuspešno. Vlasti u Bosni i Hercegovini ne mogu da se dogovore ni oko obeležavanja četrdesetogodišnjice, a mnogi veruju da su neke nove igre na ovom prostoru preko potrebne.
“Jednostavno fale nam takvi projekti i nedavno sam pokrenuo inicijativu da aplicirano za ZOI čitav region od Slovenije do Makedonije, Bugarska Rumunija 40:50 vidim da ljudima fale projekti koji nas spajaju”, zaključuje Ljevnaić.
Ipak, olimpijski duh ovde i dalje živi i svi će vam u Sarajevu reći da im je zima 1984. bila najlepša zima u životu.
