Pravilna ishrana i primerena fizička aktivnost oduvek su bili garant zdravog i dugog života. Kada svoje telo dovedemo u stanje da svakodnevne aktivnosti obavljamo lako, kada uspemo da iskontrolišemo stres, kad dnevna ishrana postane zadovoljstvo, a ne nužno zlo i ako nam je fizička aktivnost sastavni deo života – tada možemo da kažemo da živimo zdravo.
Vežbanjem protiv depresije
Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnosti pomaže u prevenciji depresije muškaraca i žena svih starosnih grupa. Preko 80 studija potvrdilo je to da se kod već depresivnih pacijenata posle četiri nedelje redovne fizičke aktivnosti depresija smanjila. Takođe, zabeleženo je veliko poboljšanje raspoloženja posle 17 nedelja vežbanja.
Vežbanjem protiv astme
Redovna fizička aktivnost koja se sprovodi pod stručnim nadzorom zaslužna je za smanjenje dnevne terapije kod dece obolele od astme, pokazalo je istraživanje sprovedeno u SAD. U studiji je učestvovalo nekoliko stotina dece obolele od lakšeg oblika astme. Tokom dvomesečnog sprovođenja redovne aerobne fizičke aktivnosti (naravno, pod lekarskom kontrolom) deci je zdravstveno stanje popravljeno do te mere da su im lekari opravdano smanjili dnevnu terapiju lekova.
Vežbanjem protiv raka dojke 
Rak dojke danas je veliki svetki problem. Žene koje se redovno bave fizičkom aktivnošću mnogo manje su izložene riziku od dobijanja karcinoma dojke u odnosu na žene kojima fizička aktivnost nije sastavni deo života, pokazalo je istraživanje američkih naučnika. Individualno programirana fizička aktivnost koja se redovno sprovodi pod stručnim nadzorom umnogome može poboljšati opšte psihofizičko stanje i preventivno uticati na nastanak mnogih bolesti, pa tako i različitih oblika karcinoma.
Povećajte nivo energije
Svakodnevni umor, neraspoloženje i nizak nivo energije i koncentracije može se pobediti redovnom fizičkom aktivnošću, pokazalo je istraživanje sprovedeno u SAD. Grupa od 20.000 sredovečnih Amerikanki bila je godinu dana podvrgnuta individualno programiranim vežbama koje su sprovodile pod stručnim nadzorom četiri puta nedeljno. Po završetku ispitivanja ustanovljeno je da su zahvaljujući umerenoj fizičkoj aktivnosti nivo energije podigle za trećinu, a o hroničnom umoru nije bilo ni govora.
Sprečite bol u leđima
Najčešći uzroci bola u leđima su fizička neaktivnost, dugotrajno sedenje i genetske predispozicije. Redovna, umerena i individualno programirana fizička aktivnost ojačaće mišiće leđa koji štite kičmu od povreda i pomažu da telo držite uspravno. Vežbanjem ćete, osim bola u leđima, sprečiti i posledice koje on uzrokuje – nervozu, depresiju, neraspoloženje. Ipak, budite oprezni: bol u leđima nemojte rešavati samoinicijativnim vežbama, već se obratite doktoru za savet.
Podmladite kožu
Ishrana bogata mastima, konstantna izloženost stresu, preslaba ili preterana fizička aktivnost i dug boravak u zatvorenom prostoru, veliki su neprijatelji zdravlja. Nezdrav način života pospešuje zadržavanje štetnih materija u organizmu, a to se najpre vidi na licu. Skupe kreme i plastična hirurgija kasnije teško ispravljaju tu grešku. Za prirodno zdravu, lepu, blistavu i zategnutu kožu bez bora dovoljno je tako malo: redovna, umerena i individualno programirana fizička aktivnost, pravilan način ishrane i pozitivan stav prema svemu što vas okružuje.
Pobedite loš holesterol
Pravilnom ishranom i zdravom fizičkom aktivnošću možemo uticati na smanjenje loših masti u organizmu, kao što je holesterol, koje su uzrok mnogih bolesti. Neka istraživanja pokazala su da se pravilnim vežbanjem smanjuje LDL (loš holesterol), kao i da redovna i pravilno izvedena fizička aktivnost utiče na povećanje dobrog (HDL) holesterola.
Šetnja poboljšava memoriju
Ako želite da i u poznim godinama imate dobru memoriju, šetajte najmanje tri puta sedmično. Rezultati šestomesečne studije koja je obuhvatila muškarce i žene između 60. i 75. godine života, a koji su šetali tri puta sedmično po sat vremena, pokazali su da je njihova memorija bila za 25 odsto bolja u odnosu na njihove fizički neaktivne vršnjake.
Snizite krvni pritisak
Osobe koje se pet puta nedeljno bave fizičkom aktivnoću imaju 30% manje mogućnosti da im “prete” visok krvni pritisak i druge kardiovaskularne bolesti, za razliku od onih koji ne vežbaju redovno. Zdrava fizička aktivnost i pravilna ishrana su sjajan lek za očuvanje dobrog krvnog pritiska, ali i smanjenje povišenog. Takođe, vežbanje doprinosi tome da organizam postane imun i na brojna druga kardiovaskularna oboljenja.
Preuzeto: Stetoskop.info
