“Oko 90 odsto mališana živi s jednim ili čak s nekoliko različitih strahova”, kaže psiholog Dona Pinkus, specijalista za lečenje strahova. Na sreću, većina dece ih s godinama jednostavno preraste pa prestanu pre spavanja da proveravaju da li se u ormaru skriva neko čudovište. Ali u onim “realnijim” im možete pomoći.
Ako se dete izbezumi kada ugleda psa, a vi ga instinktivno prevedete na drugu stranu ulice – grešite.
Susret iskoristite kao priliku da demistifikujete izvor straha i smirenim glasom recite: “Pogledaj kako je pas sladak. Pitaćemo vlasnika da li smemo da ga pomazimo da vidimo kako je meko i toplo njegovo krzno”.
Upoznavanjem se najbolje leči nerazuman strah
Strah se najčešće rađa iz nesporazuma. Objasnite li deci da pčelu ne zanimaju oni nego polen, strah od pčela će se smanjiti. Strah od zubara savladaće ako zajedno na JuTjubu odgledate video o pregledu zuba u ordinaciji.
S vremenom se menjaju i čudovišta
Strah je zaštitna emocija. Upravo stoga bebe plaču kada čuju glasne zvukove, a čim upoznaju majčino lice, plaše ih lica stranaca. Odrasli se boje prirodnih opasnosti iz okruženja – tame, oluje i grmljavine ili nekih životinja.
Strahovi su nasledni, posebno tatini
Ako mama ugleda pauka i zavrišti, dete može iznenada početi da oseća strah od insekata, upozorava doktor Pinkut. Očevi imaju još snažniji uticaj na decu. Očev strah od zubara najbolji je pokazatelj koliko će se deca bojati.
Preterano saosećanje može biti štetno
Izjave “Žao mi je, ali moraš na vakcinu” ili “Znam da te jako boli” su pogrešne. Radije smireno pokažite ljubav i recite: “Sve će brzo biti gotovo”, savetuje pedijatar Roj Benarok.
