Period dečijeg govornog negativizma odnosi se na uzrast od tri godine.Govorno-jezički razvoj treba da odgovara misaonim procesima za određeni uzrast.
Dete sa govornim negativizmom je preosetljivo, emocionalno labilno, lako uzbudljivo i nema odgovarajuću pažnju.
Govorni negativizam se može ispoljiti u različitim stepenima i formama
- dete može govoriti vrlo malo
- može ispoljavati negativističan stav prema okolini (tj.određenim ličnostima)
Ponekad govorni negativizam može biti povezan sa negativnim ponašanjem deteta:
- kada odbija da izvrši neki zahtev
- kada radi suprotno željama odraslih i njihovim naređenjima
Govorni negativizam treba razlikovati od nekih drugih poremećaja: gluvoće, nemosti, alalije, afazije, razvojne disfazije i sl.
Najbitnije je uraditi dobru dijagnostiku i timski sagledati problem (psiholog,logoped..)
U prosečnim porodicama i harmoničnom okruženju, očekuje se i normalna faza dečijeg negativizma naročito u govoru.U tom uzrastu dominiraju reči „neću, neću da pijem mleko, neću da idem i sl.” Takav negativizam ispoljavaju i ponašanjem: okrenu leđa, bacaju se na pod i plaču. Reakcije roditelja su različite i zato je potrebna konsultacija sa psihologom.
U tom periodu jako je bitna komunikacija roditelja i dece, podrška roditelja i okruženja. Deca će slušanjem pravilnog govora okoline ispraviti svoj govor ili ako je govorno -jezički problem veći posetiće logopeda. Ako dete dobro slušamo i pravilno postupimo sa našim reakcijama kada je negativizam u pitanju tada problem brzo prolazi.
U verbalnoj komunikaciji sa detetom treba koristiti jednostavne rečenice, a stimulacija mora da se odvija prirodnom hronologijom.
Na uzrastu o 1-3 godine dete komunicira sa odraslima pomoću predmeta i igračaka.
U predškolskom uzrastu vodeća aktivnost deteta je igra gde dete kreira socijalnu situaciju.
Kada krene u školu prelazi se od igre ka učenju.
Kako stimulisati govor u ovoj fazi? Moje dete ne govori, a sve razume?
TEMELJ GOVORNE STIMULACIJE SE ODVIJA KROZ IGRU!
Roditelji treba da poznaju želje deteta i da razviju interes da dete kroz igru uči. Ne namećite stimulativni proces, ne prisiljavajte dete na neku aktivnost. Treba pokušati prirodno uklopiti interesovanja deteta i kroz igru dobiti rezultate. Prve tri godine su najbogatije kreativnim potencijalima i tom periodu roditelji treba da posvete dosta vremena.
Deci ne treba davati preopširna objašnjenja koja ne mogu da usvoje, voditi računa da dete sluša, a ne da bude samo pasivni slušalac.
Povremeno prekidati čitanje i pitati ga za mišljenje, zna li šta je pročitano.
Podstičite dete da podjednako aktivira više čula istovremeno, kako bi uobličilo celovite slike svog opažajnog sveta.
Pomoću čula sluha dete uči o jeziku, ritmu, emocijama, a auditivna stimulacija može se izazvati i podsticati kroz igru.
Pričajte, pevajte, imitirajte glasove………..gledajte dete u lice kada pričate jer oslonac na vizuelnu percepciju u fazi razvoja govora deteta je veoma bitan.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
