Odojče ima atipičnu simptomatologiju: iznenada postaje uznemireno, vrišti i trlja glavu o podlogu, prinosi ruke ušima, ili trpa ruke u usta i odbija hranu, jer sisanje pojačava bol. Navedeni simptomi često bivaju pogrešno protumačeni kao glad, grčevi ili izbijanje zuba
Čulo sluha se sastoji iz tri dela. To su: spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo. Spoljašnje uvo čini ušna školjka i spoljašnji ušni kanal. Ono je od srednjeg uva odvojeno bubnom opnom koja prima zvučne talase i dalje ih prenosi. Srednje uvo čini bubna duplja koja je ispunjena vazduhom i u vezi je sa nosnim spratom ždrela, preko kanala koji se zove Eustahijeva tuba kao i sa vazdušastim, takozvanim mastoidnim šupljinama u kosti lobanje. Sluzokoža srednjeg uva je nastavak sluzokože ždrela i Eustahijeve tube, što ima ogromnog značaja kada je u pitanju širenje infekcija iz gornjih disajnih puteva na srednje uvo.
Na mestu gde nos prelazi u ždrelo, u blizini otvora Eustahijeve tube, nalazi se treći krajnik – limfni čvor koji ima ulogu da imunološkim mehanizmima spreči širenje infekcije iz nosa na okolne strukture. Bubna duplja je premošćena slušnim koščicama (tri najmanje kosti u ljudskom telu), koje imaju ulogu da prenose zvučne vibracije od spoljašnjeg do unutrašnjeg uva. Unutrašnje uvo je smešteno duboko u kostima lobanje i čini ga čulo za ravnotežu i čulo sluha u užem smislu, gde se nalaze nervne ćelije koje primaju draži i sprovode ih do odgovarajućih centara u mozgu.
Kako se pravilno održava higijena uva?
Spoljašnji ušni kanal je obložen kožom u kojoj su smeštene znojne, lojne i ceruminozne žlezde. One učestvuju u stvaranju cerumena – žutog voska, koji se povremeno spontano eliminiše u vidu sasušenih zrnaca, i to se dešava tokom čitavog života. Pošto je cerumen higroskopan (upija vodu), ponekad (naročito posle kvašenja glave) nabubri i začepi ušni kanal, što se manifestuje osećajem zaglunutosti dotičnog uva. Stvaranju ceruminoznog čepa doprinosi i običaj da se bebama spoljašnji ušni kanal čisti štapićima, čime se vosak nabije dublje u kanal. Kada posle pranja kose upije vodu, ovaj čep više ne može sam da ispadne, naročito ako je zaglavljen na dnu kanala, izanjegovog fiziološkog suženja. Dakle, guranje štapića u uši, u cilju čišćenja kanala, zapravo je kontraproduktivno, jer ceruminozni čep iritira kožu kanala i dovodi do njene upale. A štapić može, ako se gurne suviše duboko, da ozledi i bubnu opnu, stvarajući time uslove za prodor bakterija u srednje uvo.
Zbog toga su ušni lekari izričito protiv ovih štapića. Kanal se od prekomerne količine voska (koja se kod nekih osoba prirodno stvara) čisti ispiranjem ili posebnim instrumentima, što je u domenu lekara za uvo, grlo i nos (otorinolaringologa). Pravilno održavanje higijene zdravog uva se vrši pranjem vodom i sapunom ili šamponom i brisanjem ušne školjke peškirom ili pelenom.
Zašto su, ipak, infekcije uva češće u dečjem uzrastu?
Međutim, čak i kod pravilne higijene, povezanost srednjeg uva sa ždrelom čini ga posebno osetljivim na infekcije u dečjem uzrastu. Infekcije gornjih disajnih puteva kod dece su, inače, češće nego kod odraslih. One su gotovo uvek praćene uvećanjem trećeg krajnika, koji tada sužava unutrašnji otvor Eustahijeve tube. Ona je kod beba kraća, šira i horizontalnije položena, pa kroz nju lakše prolazi sekret iz nosa i ždrela (ali i hrana i povraćeni sadržaj), naročito ako se dete hrani flašicom u ležećem položaju.
Zašto uvo boli?
Obično razlog leži u spoljašnjem ili u srednjem uvu. Povrede i infekcije spoljašnjeg ušnog kanala i bubne opne su česte kod male dece, naročito kao posledica guranja stranih tela u kanal, a kod beba su retke i najčešće nastaju u toku nestručnog čišćenja kanala. Bol koji potiče iz srednjeg uva je jači, a posledica je nadražaja brojnih nervnih završetaka kojima su oživčene bubna duplja i bubna opna. Svako rastezanje bubne opne izaziva jak bol. Rastezanje može da bude posledica nakupljanja tečnosti u bubnoj duplji, ali i poremećaja ravnoteže vazdušnog pritiska sa spoljne i unutrašnje strane bubne opne.
Kada se kod odojčadi i male dece tokom prehlade nakupi obilan sekret u nosu, ili kada otečeni treći krajnik blokira ušće Eustahijeve tube – srednje uvo gubi komunikaciju sa atmosferom. Vazduh u njemu se resorbuje, a negativni pritisak koji pritom nastaje najpre dovodi do uvlačenja bubne opne. Nakon toga, ukoliko se nos ne otpuši uz pomoć odgovarajućih kapi, dolazi do izlivanja bistre tečnosti iz zapaljene sluzokože u bubnu duplju. Ovo poslednje već znači upalu srednjeg uva – koja, zbog rastezanja bubne opne nakupljenom tečnošću, izaziva veoma intenzivan bol. On je često praćen osećajem pritiska i zaglunutosti uva, pa i povišenom temperaturom – kod oko polovine obolelih. Sluh je, inače, oslabljen.
Kako beba reaguje kada je boli uvo?
Odojče ima atipičnu simptomatologiju: iznenada postaje uznemireno, vrišti i trlja glavu o podlogu, prinosi ruke ušima, ili trpa ruke u usta i odbija hranu, jer sisanje pojačava bol. Navedeni simptomi često bivaju pogrešno protumačeni kao glad, grčevi ili izbijanje zuba. Međutim, zapušen nos je obavezan simptom, a neretko su prisutni i kašalj i povišena temperatura. Kod 80 odsto beba se javlja proliv, koji nije uzrokovan infekcijom creva. Osetljivost tragusa (regija ispred ušne školjke) na pritisak je nepouzdan znak, jer razdražljiva beba obično vrisne gde god da je pritisnete. Kod nelečenih slučajeva, uvo može da «procuri» usled prskanja bubne opne, pod pritiskom nagomilanog sekreta, koji se tako sam izdrenira. Ovo dovodi do smanjenja pritiska u uvu, a time i bola i povišene temperature. Otvor na bubnoj opni može spontano da zaraste, ali i da ostane otvoren, uz razvoj ozbiljnih komplikacija.
Šta učiniti kada bebu boli uvo?
Kao prvu pomoć, treba joj dati analgetik (lek protiv bolova): do šest meseci dolazi u obzir samo Paracetamol (i njegove zamene), a posle navedenog uzrasta i Brufen koji, inače, ima jače dejstvo. Od koristi može da bude i grejanje uva (najbolje staviti šaku soli u čistu platnenu maramicu, uvezati i zagrejati na šporetu u suvoj šerpi, uz obaveznu proveru temperature na sopstvenoj koži). Ovo je, najčešće, dovoljno da se beba smiri i dočeka jutro, a onda je treba obavezno odneti kod ušnog lekara ili pedijatra. On će da obavi otoskopski pregled pomoću specijalnog levka ili aparata otoskopa i da postavi tačnu dijagnozu (slika 3). Otorinolaringolozi imaju i mogućnost ispiranja kanala ukoliko nagomilani cerumen zaklanja bubnu opnu. Važno je napomenuti da nalaz može da bude lažno negativan, ukoliko su u uši prethodno ukapavane kapi protiv bola (Otol H). Stoga je ovaj lokalni anestetik, koji je kratkog dejstva i ne leči upalu, praktično napušten.
Šta podrazumeva terapija kod beba?
Ukoliko nađe upalu srednjeg uva, lekar će da preporuči odgovarajuću terapiju. Akutna upala srednjeg uva može spontano da se izleči. Međutim, prisustvo velikog broja ozbiljnih komplikacija kod nelečenih pacijenata često nalaže primenu antibiotika. Uz antibiotsku terapiju, primenjuje se i simptomska: za snižavanje povišene temperature i umanjenje bola – Paracetamol ili Brufen. Od najveće je važnosti održavanje prohodnosti nosa (kapi za nos, prilagođene uzrastu i ne duže od pet dana).
Šta se dešava ako prsne bubna opna?
Kod prskanja bubne opne, uvo se ispira sterilnim tropostotnim hidrogenom i posušuje gazom. Stavljanje ulja u uvo se ne preporučuje, kao ni ekstrakt biljke čuvarkuće, zbog mogućnosti spoljne infekcije, naročito ako postoji otvor na bubnoj opni. Obolelo uvo treba da se zaštiti od ulaska vode. Plivanje i vožnja avionom su zabranjeni. Prva kontrola se vrši nakon 48-72 časa, sledeća po završenoj antibiotskoj terapiji, a poslednja nakon četiri do šest nedelja. Lečenje komplikacija je često hirurško. U slučaju ponavljanih upala srednjeg uva, detetu se odstranjuje treći krajnik – mada se izuzetno retko dešava da je to potrebno činiti u prvoj godini života.
Kako sprečiti zapaljenje srednjeg uva kod odojčeta?
Uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Kada se beba prehladi i ne može da diše kroz nos, ona diše na usta.
Prevencija zapaljenja srednjeg uva
– Dojenje obezbeđuje pasivnu zaštitu od infekcija.
– Odojče treba da je pri hranjenju pod uglom od 45 stepeni u odnosu na podlogu.
– Zabraniti pušenje u prostorijama u kojima borave deca.
– Boravak dece u kolektivu bi trebalo da bude u manjim grupama (do sedam mališana), ukoliko je moguće.Zbog toga se otežano hrani, jer svaki put kada uzima vazduh, mora da ispusti dojku. Pri ovakvom, nepravilnom sisanju, jedan deo mleka može kroz Eustahijevu tubu da stigne u srednje uvo i tada predstavlja “hranu” za bakterije. Zato je neophodno pre svakog podoja odojčetu očistiti nos da bi moglo kroz njega da diše dok sisa. To se radi fiziološkim rastvorom, koji se prodaje u apotekama – u plastičnim ampulama i direktno iz njih uštrcava bebi u nos. Lekovi u vidu kapi za nos se ne daju novorođenčetu, a starijem odojčetu se mogu davati samo prema preporuci lekara, i to dva do tri puta dnevno i ne duže od pet dana. Čišćenje nosa štapićima obično nije efikasno, dok je usni aspirator za nos dobar – ako se koristi pravilno, prema priloženom uputstvu. Pumpica za nos se ne preporučuje pre uzrasta od tri meseca.
Protiv štapića
Guranje štapića u uši, u cilju čišćenja kanala, zapravo je kontraproduktivno, jer ceruminozni čep iritira kožu kanala i dovodi do njene upale. A štapić može, ako se gurne suviše duboko, da ozledi i bubnu opnu, stvarajući time uslove za prodor bakterija u srednje uvo. Zbog toga su ušni lekari izričito protiv ovih štapića.
Sekretorno zapaljenje srednjeg uva
Ova bolest je česta kod dece, a retka kod odraslih. Iako se otkriva kod dece starije od godinu dana, počinje neretko u odojačkom periodu, nakon neprepoznatog ili nedolečenog zapaljenja srednjeg uva. Njen osnovni uzrok je uvećanje trećeg krajnika, koji zatvara unutrašnji otvor Eustahijeve tube. Izazivanjem negativnog pritiska u bubnoj duplji, dovodi do sekrecije – najpre bistre, a zatim sluzave tečnosti, koja u potpunosti ispunjava srednje uvo i onemogućava njegovu osnovnu funkciju, a to je prenošenje zvučnih talasa. Pritom je bubna opna cela, a dete ne oseća bol. Ono ne mora da bude prehlađeno, ali hronično diše na usta i hrče kada spava – zbog uvećanja trećeg krajnika. Inače, dete slabije čuje.
Dijagnoza se postavlja ispitivanjem sluha timpanometrijom, za koju nije potrebna saradnja pacijenta, pa ju je moguće izvesti i kod beba. Lečenje ovog hroničnog oboljenja je dugotrajno i mukotrpno. Osnovno je odstraniti uvećan treći krajnik pre formiranja gustog, sluzavog sekreta. Ako se zakasni, ova operacija nije dovoljna, pa se primenjuju druge metode – kao, na primer, aplikacija ventilacionih cevčica kroz bubnu opnu.
Preuzeto: Yumama.com
