Kad se vreme menja umorni smo, a ne možemo da spavamo, kad pada kiša boli nas glava, a kad duva vetar razdražljivi smo i nervozni.
Ako ste sinoć osećali bolove u zglobovima, nervozu i razdražljivost, a jutros ste se probudili umorni i jedva čekate da se završi dan pa da odete na spavanje, za takvo vaše stanje krive su vremenske promene. Meteoropate nepogrešivo osećaju svaki nagli pad ili skok temperature, posebno ako imaju neku hroničnu bolest.
Kod mladih i zdravih ljudi meteoropatske tegobe su blage i skoro neprimetne, dok kod starijih i hroničnih bolesnika mogu da budu toliko izražene, da zahtevaju poseban tretman, a u nekim slučajevima i hospitalizaciju – kaže za eKliniku načelnik Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) biometeorolog Jasminka Smailagić.
Foto: Pixabay.com
Prema njenim rečima, tegobe se ne javljaju uvek istovremeno kada i vremenske oscilacije, već često neposredno pre ili posle vremenskih promena.
– Reakcije organizma se javljaju od 4 do 48 sati pre predstojeće promene vremena, dok prilagođavanje organizma na nepovoljne vremenske prilike traje od 2 do 4 dana – objašnjava Smailagić.
Kad se vreme menja, umorni smo, a ne možemo da spavamo. Kad pada kiša, boli nas glava, a kad duva vetar, razdražljivi smo i nervozni. Posledice uticaja vremena posebno osećaju osobe koje boluju od nekih hroničnih tegoba, kao što su bolesti srca i krvotoka, disajnih organa, astma, reuma i artritis. Simptomi tih bolesti usled uticaja vremena, a posebno naglih promena i ekstremnih klimatskih događaja, naglo se pogoršavaju.
Kako objašnjava psiholog Jelena Blažević, ljudski organizam funkcioniše po principu bioritma:
– Jedan od osnovnih bioritama po kojima funkcionišemo naziva se cirkadijalni. “Programirani” smo, kao da imamo “časovnik u glavi” koji nam diktira pravilnosti u funkcionisanju organizma na 24 sata. Dakle, u zavisnosti od doba dana menja se telesna temperature, varira krvni pritisak, produkcija urina. Ovaj ritam “diktira” menstrualni i ciklus budnosti i spavanja, zasićenost ćelije kiseonikom, moždane talase. Svi aspekti se menjaju i ciklično smenjuju, prema ovom “biološkom časovniku”.
Spoljašnje promene utiču na biohemijske procese u organizmu, pa je moguć disbalans na nivou hormona i neurotransmitera, a to se automatski odražava i na raspoloženje.
Promene vremenskih prilika zahtevaju da se naš organizam brzo prilagodi, ali njemu je za to ipak potrebno vreme. Dok se ne prilagodimo, trpimo nelagode u vidu meteoropatsih simptoma.
– Hronični bolesnici pri određenim vremenskim uslovima imaju pojačane tegobe, naročito pri nagloj promeni vremena – kaže biometeorolog Smailagić.
Pratite biometeorološku prognozu
Ona savetuje da, ukoliko pripadate osetljivim kategorijama, obavezno obratite pažnju na biometeorološku prognozu, jer bi ovi saveti mogli da im olakšaju svakodnevnicu.
– Ukoliko je preporuka bioprognostičara da određena grupa bolesnika navedenog dana izbegava velike psihičke ili fizičke napore, onda je potrebno napraviti takvu preraspodelu poslova da se oni planiraju za neki drugi dan kada će vremenska situacija za njih biti povoljnija. Time će se izbeći dodatni nepovoljan uticaj na njihove tegobe uzrokovane osnovnom bolešću – savetuje sagovornica eKlinike.
– Ukoliko se prognoziraju povoljne biometeorološke prilike za određenu grupu bolesnika, potrebno je da ove osobe za taj dan isplaniraju važnije i teže poslove, jer će im dodatni povoljan uticaj vremenske situacije omogućiti i lakše i brže obavljanje tih poslova.
Smailagić ističe da je značajan ipsihički efekat biometeorološke prognoze na bolesnika, jer ako on dobije stručno saznanje da su njegovi bolovi i tegobe pojačani usled vremenskih prilika, može da sačeka da nepovoljni uslovi prođu i može da očekuje smanjenje svojih tegoba sa prolaskom konkretnih vremenskih prilika.
Naučite organizam da se brže prilagodi
Psiholog Blažević ističe da je sposobnost organizma da “predoseti” nastupajuće promene ili ih oseća kad su one već nastupile, zapravo naš potencijal:
– Onaj ko ima staru povredu, recimo, reaguje na promene spoljašnjih okolnosti tako što ga ona zaboli. Ovo govori o tome koliko je naš organizam receptivan, prepoznaje promene i ima potrebu da im se prilagodi.
Mnogi ljudi greše i uzimaju tablete za da bi uklonili simptom, umesto da “osposobe” organizam da se brže prilagodi promenama.
– Organizam javlja da oseća promenu. Reaguje, a ti – uzmeš tabletu. Kad uzmeš tabletu, ukidaš simptom, odnosno ukidaš to obaveštenje. Jedino trajnije rešenje je naučiti organizam da se brže i lakše prilagođava, umesto otklanjati simptom. Ako izlažemo organizam promenama faktora, on će lakše da se izbori i adaptira. Umesto toga, mi mu dajemo komfor i on “zaboravi” da se adaptira, pa kad dođe do promene, onda je u čudu – zaboravio je šta treba da radi – objasnila je Blažević.
Preuzeto: telegraf.rs
