Dakle, ja ponavljam jedno te isto dok im se ne smuči. Ja ne savetujem. Ja uguravam nogama i rukama u te glave nešto za šta sam zapela…
Kada zamišljam situaciju u kojoj majka savetuje kćer, u mojoj glavi je to obično neka slika u kojoj majka autoritarno sedi u skupim skutama, a kćer joj drži glavu na krilu dok joj se vrele suze slivaju niz lice. Tu matera biva čvrsta kao stena dok gladi kćerki upletene vlasi, gleda u daljinu i tiho izgovara neke istorijske mudrosti koje se urezuju u zidove, podove, okove… Te su mudrosti obično ponikle u bolu i patnji, tako da ja vidim kako ih majka ponovo, ali sada ćutke, preživljava, drhteći iznutra da se kćerki ne ponovi to isto…
Iako ja nisam tip majke koja brižljivo savetuje kćerku, nisam odolela. Ja sam od one vrste koja usta ne zatvara i u vezi stvari koje su mi bitne da deca zapamte ja se držim one stare „ponavljanje je majka znanja“.
Dakle, ja ponavljam jedno te isto dok im se ne smuči. Ja ne savetujem. Ja uguravam nogama i rukama u te glave nešto za šta sam zapela, a neretko posle sednem pa se smejem sama sa sobom, kakve mene gluposti more… Verujem da bi se i oni smejali, ali ne smeju.
Dakle, dok ja popujem nema fanfara. Ja solim iznad glava dok hranim, kupam, pratim, dočekujem, ljutim se ili se smejem. Probudi me u sred noći, nastaviću gde sam stala.
Mnoge od potonjih redova moja starija kćer ponavlja s sarkazmom u glasu, bez zastajkivanja, a njeno izlaganje nastavlja stariji sin, kao pesmicu, karikirajući moj glas.
- Bitno je da učiš, da saznaješ, otkrivaš i postavljaš pitanja. Obrazovanje je tvoj čarobni leteći ćilim i za to nikada nije kasno. Ako ti je bitno da li si mlada ili stara, upamti, stara si kada prestaneš da učiš. Bore sa tim nemaju nikakve veze.
- Nije bitno šta, bitno je kako. I to je vezano za apsolutno sve oblasti koje ćeš dotaknuti svojim čarobnim štapićem. Jer to kako nešto radiš je manifestacija tebe u beskrajnom nizu ponavljanja dok traje život. A to što radiš će se menjati: nekada ćeš biti u fazonu da menjaš frajere, nekada pelene, nekada ćeš na kolenima ribati kuću, a nekada ćeš peglati karticu neurastenično po tržnim centrima. Stvarno je nebitno. Ali način kako to sve radiš obojiće ti život. I kada budeš vrtela film unazad jednog dana, osmeh će ti biti na licu zbog toga kakav je to seks bio, a ne s kim. Možda ćeš i zaboraviti s kim.
- Sve što ti se ne dopada – menjaj. Ako skapiraš da si pogrešila i da ti se ono pre više dopadalo, menjaj na staro. Menjaj sebe, frizuru, raspored u stanu, menjaj poslove, mesta gde putuješ, banke koje te smaraju, društvo koje te iscrpljuje.
- Sve što ti se dopada – čuvaj. Čuvaj male, sitne glupave stvari koje nikome ne znače, čuvaj drugarstva koja te greju, snove koji svetlucaju, fotografije i slike koje su naš oblik vremeplova. Čuvaj svoje zdravlje, svoj mir i svoj san. Sve i svako ko ti kontinuirano narušava jedno od ova tri, verovatno ne bi trebalo da bude tu. Ovo važi za sve, osim za decu (i tvoju i tuđu). To s decom je posebna priča i tu još nisam načisto šta je bitno, a šta ne, to ćemo drugi put.
- Takođe: za jednu ženu je od izuzetnog značaja da drži prohodnim put od dupeta do glave. Put se održava sportom, putovanjem ili dobrim razgovorom s nekim ko te razume. Na ovoj planeti i u ovom životu, apsolutno je dovoljno da imaš tu jednu jedinu osobu koja te razume. Nekada ćeš ta osoba biti sama sebi. I to je okej, nemoj da kenjkaš. Generalno nemoj da kenjkaš, mi nismo od te vrste, smučićeš se sebi ako to budeš radila.
- I poslednja stvar: biće dana kada nema love, kada fali malo zdravlja, kada su zidovi previsoki, a noge preteške. Biće dana kada će ti biti hladno, možda ćeš biti i gladna, stvarno ćeš se zapitati zašto si rođena i u ime čega. I zbog čega uopšte vrtimo celo ovo klupko zvano život.Tu ti neće pomoći skupa cipela, veće grudi, svilen vez čarape ili bogat muž. O većim ustima da ne govorimo. Dakle, uglavnom ništa spolja. Sve što ti je u tim trenucima potrebno, nalazi se već u tebi. Zasuči rukave i ne predaj se. Kopaj dok ne pronađeš taj grumen ljubavi prema životu i sebi. A tu je. S tim smo svi stvoreni.
Sve ostalo od saveta, moram da priznam, ulazi i izlazi iz mog reona u zavisnosti od faze u kojoj se nalazim.
Nekada jedemo više sirovo, nekada mesimo kao ludi, nekada se kuća blista, a bude dana kada se u nju ulazi puzeći, kao u jazbinu. Nekada nosim štikle i po kući, a nekada taman puškom da me teraju, ne bih ih navukla. Budem raščupana, budem uredna, budem mršava, budem debela. Budem fina, spretna, brza, ali budem i džangrizava, mušičava i grozno usporena. Budem udata, budem razvedena, budem zaposlena, budem nezaposlena.
Nisam od žena koja prenose s kolena na koleno recepte, ljubav prema uštirkanoj posteljini i posećivanje grobnih mesta subotom. Ako je do toga, moje kćeri će odrasti uskraćene za te čestite mudrosti koje se prenose s žene na ženu generacijama.
Ali će, nadam se, znati ko su i umeće to da budu. Čak i u pocepanim čarapama…
Izvor: Detinjarije
