Seoski turizam je retko prevashodni posao u nekom domaćinstvu, ali je kao dodatni izvor prihoda, pored bavljenja poljoprivrednim radovima, odlična mogućnost za zaradu. Pri tom, postupak kategorizacije je vrlo jednostavan i nije skup.
Ono što je interesantno jeste da imamo veoma mali broj seoskih domaćinstava na nivou cele Srbije u odnosu na broj sela.
– Na teritoriji Kragujevca imamo 56 sela, a devet zvanično registrovanih seoskih turističkih domaćinstava. Jasno je da se mali broj ljudi odlučio za taj posao. U celoj Šumadiji imamo negde oko 30 registrovanih seoskih domaćinstava, a znamo koliko Šumadija obiluje turističkim lokalitetima, prirodnim ambijentalnim celinama, koliko ima divnih i autentičnih seoskih kuća – kaže Snežana Milisavljević, analitičarka za promociju turističke ponude u Gradskoj turističkog organizaciji grada Kragujevca. Ovaj grad prvi put dobija Strategiju za razvoj turizma.
Ona je otkrila nekoliko saveta za bavljenje seoskim turizmom.
Kaže da je zadržavanje karakteristika sela ključ za uspeh u seoskom turizmu, pa tako treba obnavljati stare građevine i praviti nove od prirodnih materijala.
– Ono što smo mi zagovarali u Turističkoj organizaciji jeste da podneblje Šumadije zadrži sve svoje karakteristike, počev od strukture kuća. To ne treba da budu dvospratnice, već autentična srpska kuća, jedan od vidova jeste i moravski stil. Ono što je karakteristično za seoski turizam jeste da treba koristiti prirodne materijale, drvo, kamen – kaže Milisavljevićeva.
Dodaje da je nezaobilazni, sastavni, možda i najvažniji deo za svakog turistu gastronomija. Tako za selo mora biti vezana zdrava hrana, zdrava proizvodnja, a sve popularnija postaje organska poljoprivredna proizvodnja.
Odavno je prevaziđen odmor koji podrazumeva ležanje, razgledanje i hranu. Turistima se širom Srbije nude različite aktivnosti, što je jako bitno za održavanje konkurentnosti jednog domaćinstva.
– Aktivni odmor zavisi od grupa koje dolaze, neke su zainteresovane za lekovito bilje, neke za pešačenje, neko za jahanje. Sve su to specifične ponude seoskih domaćinstava. Oni koji dođu na selo očekuju da učestvuju na poljoprivrednim radovima kao što je npr. u ovo doba godine pripremanje zimnice. Imate mogućnost da dođete u seosko domaćinstvo, učestvujete u pripremanju zimnice i onda možete da kupite zimnicu u čijoj ste pripremi učestvovali po nižoj ceni nego što je domaćini prodaju – kaže Snežana Milisavljević.
Naglašava i da je kroz turizam mnogo lakše prodati proizvode, dok je gost još tu, kao i da je potrebno osmisliti nešto novo, kako bi ostali konkurentni.
Ističe i da je dobar marketing obavezan ukoliko želite da dovedete platežne goste, posebno putem društvenih mreža. Kreiranje sajta je znak ozbiljnosti domaćinstva, posebno kod gostiju koji su nove generacije.
– Ako ste u situaciji da birate mesto za početak bavljenja seoskim turizmom, onda je bitno da odaberete živo mesto. Čitava sredina može zaživeti od jednog turističkog domaćinstva. Imamo primere u Zlakusi – kaže Milisavljevićeva.
Što se tiče statistike, na teritoriji Srbije je 2018. godine bilo nešto više od 15.000 noćenja u seoskom turizmu i negde oko 5.600 dolazaka.
– Najveće interesovanje je vladalo za seoska turistička domaćinstva sa tri zvezdice. Oni imaju tri puta više dolazaka i noćenja iz zemlje i inostranstva. Ipak, nemamo redovno prijavljivanje gostiju – napominje Snežana Milisavljević.
Preuzeto: eKapija
