Tema “idealnog” ženskog tela je već dugo predmet fascinacije medija – bilo da se priča o tome koji je broj haljine nosila Merlin Monro ili kako su se standardi lepote menjali tokom vremena, jasno je da se iza ove teme krije mnogo dublja priča o tome koliko su žene od kad postoje bile pod pritiskom da se uklope u neki šablon koji je u datom trenutku bio poželjan. Danas je to velika zadnjica u kombinaciji sa minijaturnim strukom, poput Kardašijanki, a pre 80 godina je u modi bila mnogo mršavija figura. Iako to vreme često vezujemo sa raskošne lepotice bujnih oblina, istina je da je tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka idealno žensko telo bilo znatno mršavije od onoga što će Merlin Monro kasnije postaviti kao standard seksepila. Magazin LIFE je 1938. godine nakon istraživanja detaljno opisao telo kakvo bi svaka Amerikanka želela da ima, a u ulozi “savršene žene” se pred objektivom fotoaparata našla manekenka Džun Koks.
Visoka 169 centimetara, teška 56 kilograma – Džun je bila sinonim ženske lepote i onoga što je svaka žena želela da vidi u ogledalu tih dana i ono čemu je svaka žena težila, piše ovaj magazin.
“Savršena figura 1938. godine mora da ima obline, ali se razlikuje od savršene figure prethodnih decenija u odnosu tih oblina sa ravnim linijama. Žene su 1890-ih imale pune zadnjice i zaobljene kukove. Iako su u konkretnim merama bile veoma slične gospođici Koks, delovale su zaobljenije jer su bile niže, a struk su stezale kako bi se postigao poželjni efekat peščanog sata… Danas, pak, idealna figura mora da ima zaobljene, podignute grudi, tanak ali ne potpuno ravan struk i nežno zaobljene kukove”, navodi se u tekstu koji je pratio fotografije. Znači, tanka, al’ zaobljena, al’ ne previše zaobljena, mada ipak ne ni previše tanka. Zvuči totalno realno i lako za postizanje, zar ne?!
Izvor: Luftika
