Možda ti ih je mama stalno ponavljala ili ste ih pokupili od prijatelja.
Kako god da ste ih čuli, ovi mitovi o zdravlju vam definitivno ne pomažu. Saznajte zašto je vreme da ih zaboravite.
Evo sedam lažnih zdravstvenih pravila koja donose više štete nego koristi:
1. Trebalo bi da pijete osam čaša vode dnevno
Obilno punjenje vodom pomaže u sprečavanju prehlade, čini da se osećate siti i održava vašu energiju na visokom nivou. Ali dogma o osam čaša? To je varljivo.
„Dobijanje dovoljno vode nije samo ispijanje čaša, već uključuje svu vodu u hrani i pićima“, kaže nutricionistkinja Maggie Moon, R.D., iz Los Anđelesa, „Takođe, nemoguće je reći koliko vode će nekoga održati zdravim. Potrebe za vodom se ne odnose samo na metabolizam; menjaju se na osnovu uslova okoline i fizičke aktivnosti.”
Odbacite pravilo „jedna veličina za sve“ i iskoristite svoju žeđ kao vodič za to kada da popijete vodu ili konzumirate hranu bogatu vodom poput voća i salate.
2. Razbolećete se ako ne osušite kosu pre nego što izađete napolje
Ako napustite kuću sa vlažnim pramenovima po hladnom danu, možda ćete se naježiti – ali nećete se razboleti, kao što su starije generacije mama nekada mislile.
„Jedini način da se prehladite ili dobijete grip je da dođete u kontakt sa virusima koji ih izazivaju“, kaže Holi Filips, doktor medicine, lekar za žensko zdravlje i autor knjige Proboj iscrpljenosti.
Istina, istraživanja pokazuju da virusi prehlade i gripa napreduju po hladnom vremenu; to može biti zato što suv zimski vazduh dehidrira sluzokožu nosa, što pomaže virusima da napadnu vaš sistem. Ali ako ne završite sa sušenjem fenom pre nego što izađete napolje, neće biti veća verovatnoća da će prestati da vas napadaju.
3. Trebalo bi da kakite jednom dnevno
Od tri puta dnevno do tri puta nedeljno ispunjava opseg onoga što se smatra redovnim.
„Koliko često kakite svodi se na vaše navike u ishrani: koliko tečnosti, vlakana i ukupne hrane unosite“, kaže Filips. “Većina ljudi ide jednom dnevno, ali neki ljudi koji su savršeno zdravi idu češće ili ređe.”
Zabrinite se za svoje navike samo ako odjednom počnete mnogo više ili manje, ako vam je pražnjenje creva praćeno bolom ili krvlju, ili je konzistencija mnogo labavija ili mnogo tvrđa nego inače.
4. Potrebno vam je osam sati sna u toku noći
Poput pravila o osam čaša vode, ova super-specifična uredba ne funkcioniše za sve sve vreme. Nacionalna fondacija za spavanje preporučuje odraslima da spavaju sedam do devet sati svake noći kako bi sledećeg dana funkcionisali na vrhuncu svoje igre mentalno i fizički, kaže Filips.
Ali to ostavlja dosta prostora za individualne potrebe spavanja. Neki ljudi se zaklinju da mogu dobro da funkcionišu sa pet ili šest sati po noći, dok se drugi osećaju odmorno samo sa devet ili više sati spavanja.
5. Potrebno je redovno detoksikovati svoje telo
U izvesnom smislu, ovo je tačno – zbog čega vaš sistem već ima ugrađeni detoksifikator, poznat kao vaša jetra.
Proizvodi poput šejkova i sokova koji se prodaju za „detoksikaciju“ mogu biti bezopasni ili mogu lišiti telo važne ishrane jer zamenjuju zdravu hranu kojom vaš sistem napreduje, kaže Mun. „Najbolja stvar koju možete da uradite za ‘detoksikaciju’ je da pustite telo da radi ono za šta je stvoreno i da mu ne smetate prejedanjem, pićem, pušenjem ili konzumiranjem previše crvenog mesa, rafinisanih žitarica, dodanog šećera i zasićenih masnoća.”
6. Trebalo bi da izbegavate ugljene hidrate kao da su sam đavo
Hleb, krompir i drugi proizvodi od žitarica imaju nezasluženu reputaciju za povećanje telesne težine, dok proteini i dobre masti ovih dana uživaju u oreolu zdravlja. Ali ponavljajte za nama: ugljeni hidrati nisu neprijatelj.
„Ugljeni hidrati vas ne debljaju – ako ih jedete normalno“, kaže Mun. „Ljudi su svaštojedi, pa iako postoji više od jednog načina da zadovoljite svoje nutritivne potrebe, vredi napomenuti da neki od najzdravijih obrazaca ishrane, poput mediteranske ishrane, značajno sadrže obilje ugljenih hidrata u obliku celih žitarica, voća i povrće.”
Trik je u tome da idete sa pravom vrstom – tj. integralnom ili složenom vrstom koja se nalazi u celim biljkama u odnosu na sokove, kolačiće i drugu hranu napravljenu od rafinisanih žitarica i dodatog šećera.
7. Potrebni su vam antibakterijski sapuni i sredstva za dezinfekciju
Da li znate onu plastičnu posudu sa sredstvom za dezinfekciju koju imate na svom stolu – onu koju uvek prskate po rukama? Koliko god zvučalo kao obećavajući borac protiv klica, neće zaštititi od zaraznih bolesti ništa bolje od dobrog starog sapuna.
Studija iz septembra 2015. godine objavljena u časopisu Journal of Antimicrobial Chemotherapy pokazala je da su obični i antibakterijski sapuni protiv 20 sojeva bakterija. Rezultat: Istražitelji nisu prijavili značajnu razliku između njih.
Ovo nije prva studija koja sugeriše da bi antibakterijski lek mogao biti glup, ali je jedna od najtemeljnijih do sada, piše YourTango.
