U Njujorku je održana sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravljalo o šestomesečnom izveštaju Unmika o Kosovu i Metohiji. Sednica je bila otvorena za javnost, a Srbiju je predstavljala premijerka Ana Brnabić.
Ana Brnabić je upozorila da vlasti u Prištini sprovode kampanju sistematskog nasilja i uskraćivanja prava Srbima na Kosovu i Metohiji. Srbi na KiM izloženi su, kako je istakla, političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju.
Srbija, naglasila je Brnabić, kontinuirano i iznova izražava zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proisteći iz odbijanja Prištine da ispuni obaveze preuzete u dijalogu sa Beogradom, uz posredovanje EU.
“Trenutna situacija na terenu je neizbežna posledica niza više od dvanaest jednostranih akcija Prištine”, poručila je premijerka.
Branbić je takođe ukazala na neophodnost uspostavljanja ZSO i na to da se novi izbori na severu Kosova održe što pre, kao deo napora za deeskalaciju.
“Pokušaću da se uzdržim od preterano birokratskog jezika i iznesem naše stavove – na jasan i direktan način – jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir zaista mogući”, navela je Brnabić.
Rekla je da, iz onoga što se vidi na terenu, administracija u Prištini ima tri ključne poruke za Srbe, nealbance i međunarodnu zajednicu.
“Prva poruka je: Oni Srbi koji su otišli posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju. Nisu dobrodošli. Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika. Manje od dva odsto raseljenih vratilo se na KiM. Ovo nije slučajno”, rekla je Ana Brnabić.
Kako je dodala, ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu.
“Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru”, navela je.
Druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine jeste, kako je rekla, da oni koji su odtali treba da odu. Ističe da se na Kosovu vidi svakodnevno sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima.
“Ljudski gledano, apsolutna prekretnica kada su svi shvatili da Priština želi da Srbi odu, nije bio pokušaj ubistva 11-godišnjeg deteta Stefana Stojanovića i njegovog 21-godišnjeg rođaka Miloša, dok učestvuju u božićnoj litiji u Gotovuši, kod Štrpca. Ne. To je, naime, bio dan kada je Azem Kurtaj, koji je počinio ovaj gnusni zločin pucanja na decu na Božić i koji je pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (koje su, inače, nelegalna formacija po čl.15. Rezolucije SB UN 1244), pušten kao slobodan čovek”, navela je Brnabić.
Dodala je da je 11 odsto Srba napustilo sever Kosova od kada je Aljbin Kurti došao na vlast.
Kao treću poruku koju zvaničnici Prištine šalju Srbima i međunarodnoj zajednici, brnabić je ozbačila to da se poručuje da postignuti sporazumi neće biti sprovedeni.
“Kako se u ovom Izveštaju jasno kaže, kao i u svim ostalim u proteklih 10 i više godina, ni reč o Briselskom sporazumu, prvom sporazumu o normalizaciji, nije sprovedena od strane Prištine.
Ovo treba da se promeni. Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre 5-6 godina, ali ipak – ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma”, navela je premijerka Srbije.
“Priština podrivala sve što je postignuto briselski sporazumom”
Rekla je i da je Priština u poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom i govorila o tome što je Kurti smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, i što je Priština pokušala da oduzme licencu Telekomu.
Takođe je ukazala i da Priština krši sporazume zabranom kretanja robe srpskog porekla i da kao direktnu posledicu Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova.
Govoreći od aljim eskalatornim potezima Prištine, brnabić je rekla da je kriza eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba u selu Banjska i okolini.
“Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dva od tri preminula Srbina izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali. Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu”, rekla je ona.
Poručila je da Srbija želi implementaciju svih prethodnih sporazuma, bezbednost za sve ljude na Kosovu, da se zalaže za principe međunarodnog prava, i da želi mir i stabilnost.
Hajde da zajedno preduzmemo korake da sprečimo da kriza potpuno izmakne kontroli. U ovom trenutku, najracionalniji pristup bi bio da KFOR, u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244 SB UN, privremeno preuzme punu odgovornost za bezbednost na severu KiM. UNMIK bi mogao da odigra značajnu ulogu u ovom procesu. Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije. I mogu samo da kažem da će Beograd i pored svih poteškoća ostati privržen”, rekla je Brnaabić.
Šefica misije UN na Kosovu: Situacija može da se prevaziđe jedino kroz kompromis
Na početku je Izveštaj o radu Unmika od 19. marta do 18. septembra predstavila šefica misije UN na Kosovu i Metohiji Karolin Zijade. Ona je rekla da su u danima i mesecima koji su prethodili događajima na Kosovu 24. septembra prethodile političke i bezbednosne tenzije na severu Kosova koje su se stalno povećavale u odsustvu opipljivih rezultata dijaloga pok okriljem EU. Kako je rekla, sastanak na visokom nivou 14. septembra nije doveo do konsenzusa o primeni ranijih sporazuma i propuštena je prilika da se strane konstruktivno uključe u rad na omplementaciji obaveza.
“Obe strane su razmenile zapaljive i javne optužbe i tako narušile krhe kanale komunikacije između zajednic ana Kosovu i između političkih vođa Beograda i Prištine”, rekla je Zijade.
Navela je da se tokom razgovora sa mnogim stranama susrela sa osećanjem frustracije zbog neizvesne budućnosti. Kako je rekla, koraci unazad, kao što su bojkot lokalnih izbora na severu od strane Srba, doveli su do pitanja odgovarajućeg političkog zastupanja i do užasnog nasilja 29. maja.
“Trenutna politička situacija može da se prevaziđe jedno kroz kompromis u dijalogu Beograda i Prištine. Deeskalatorne mere su ključne da bi se smanjile tenzije”, rekla je i dodala da se nada da će se obe strane vratiti na put ka budućnosti i sa čvrstim obavezama, odnosno da će obe strane ponovo obećati da će potpuno sprovesti sve ranijhe usvojene sporazume, da će raditi na osnivanju Zajednice srpskih opština.
“To treba da se započne bez odlaganja i bez ikakvih uslova i da se sprovedu svi drugi ključni sproazumi”, navela je Zijade.
Napomenula je da bi trebalo imati na umu da, ako se ne ostavri kompromis, to će negativno uticati na život običnog naroda. Takođe je rekla da odlaganje sprovođenja sporazuma dovodi od odlaganja donatorske konferencije EU koja je bila predviđenaa sporazumom u februaru.
Generalni sekretar UN je uoči sednice objavio deo izveštaja o KiM, gde je pozvao Beograd i Prištinu da se uzdrže od jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do dalje eskalacije tenzija na Kosovu i Metohiji.
Takođe je rekao da i Beograd i Priština treba da se vrate dijalogu pod okriljem EU i da primene sve do sada postignute sporazume.
Izrazio je i očekivanje da će ubrzo doći do održavanja prevremenih lokalnih izbora na severu Kosova, na kojima će učestvovati i Srbi.
Osmani traži da međunarodna zajednica pokaže “stratešku jasnoću”
Kosovska predsednica Vjosa Osmani je na današnjoj sednici zatražila da da međunarodna zajednica pokaže “stratešku jasnoću” povodom situacije na Kosovu i Metohiji i uvede “jasne mere protiv srpskog rukovodstva”.
Dodala je da od Srbije treba tražiti da sarađuje u istrazi o dešavanjima u Banjskoj i da isporuči odgovorne za napad na kosovsku policiju, kao i da je potrebno pojačati bezbednost na administrativnoj liniji, rekavši da bi takve mere bile “vid odvraćanja”, kao i da bi obezbedile mir na Zapadnom Balkanu i u celoj Evropi.
Ona je od međunarodne zajednice za Kosovo zatražila i “bezbednosne garancije u okviru evroatlantskog bezbednoskog okvira”.
Govoreći o dešavanjima u Banjskoj 24. septembra, Osmanijeva je rekla da je Kosovo bilo žrtva “akta agresije” i, istovremeno, optužila da Beograd finansira, obučava, naoružava i pruža političku podršku “paravojnim formacijama i terorističkim grupama”.
“Ono što se desilo 24. septembra nije bio napad samo na Kosovo, već plan da se destabilizuje ceo Zapadni Balkan”, navela je, dodavši da je odgovor međunarodne zajednice bio jedinstven u osudi napada na pripadnike kosovske policije.
Osmani je optužila Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića da kriju “prave namere”, rekavši da Srbija želi “više teritorije” i da je to zabrinjavajuće.
Tokom govora pred Savetom bezbednosti UN, Osmani nije direktno pomenula Zajednicu srpskih opština na čijem formiranju insistiraju i Beograd i međunarodna zajednica, ali je rekla da je Priština spremna da “učini još više za srpsku zajednicu na Kosovu”.
“Međutim, nećemo dati Srbiji instrumente putem kojih bi uništila živote Srba koji žive na Kosovu i pokušala da potkopa naš suverenitet i teritorijalni integritet”, poručila je Osmani.
Pozivi Beogradu i Prištini da se vrate dijalogu
Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija večeras su pozvali Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu pod okriljem Evropske unije.
Predstavnik Kine rekao je da Kina podržava Beograd i Prištinu u postizanju obostrano prihvatljivog rešenja u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kroz dijalog i konsultacije i naglasio da bi u tom procesu trebalo u potpunosti da se poštuju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije.
“Ne bi trebalo da postoje dvostruki standardi”, rekao je on. On je rekao da je poziciija Kina o stavu prema KiM konszistentna i jasna i istakao da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština važna komponenta Briselskog sporazuma.
Predstavnik SAD ponovio je posvećenost SAD održavanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu i poručio da SAD snažno osuđuju nasilje koje su, kako je naveo, izveli naoružani napadači 24. septembra na severu KiM.
On je ocenio da je “napad 24. septembra otkrio direktnu pretnju po bezbednost kosovskih građana i ugrozio osoblje NATO i EU” i zatražio punu odgovornost izvršioca u skladu sa vladavinom prava. Predstavnik SAD je rekao da pojedinci treba da budu izručeni ili krivično gonjeni.
Pozvao je Beograd i Prištinu da se odmah vrate dijalogu pod okriljem EU i preduzmu konkretne korake za napredak.
Zamenica stalnog predstavnika Francuske u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Natali Estival-Broudherst rekla je večeras da Beograd i Priština moraju što pre da se vrate za pregovarački sto i dijalog pod okriljem Evropske unije.
“Politička situacija se pogoršava na Kosovu, posebno u poslednjih šest meseci. Događaji od 24. su samo poslednji primer. Francuska osuđuje te incidente, i nada se da će odgovorni biti izvedeni pred lice pravde. Srbija i Kosovo moraju bezuslovno da se vrate dijalogu pod okriljem EU da bi normalizovali odnose. Očekujemo od strana da će poštovati svoje obaveze i implementirati sve odredbe iz ranijih sporazuma”, rekla je Estival-Broudherst.
